Topola

12

према пређашњим доживљајима и према готовим свезама представа изводити и разне чуствене реакције. У представи се самој очитује I увек само непосредно узајамно дејство између спољашњега света и свести. У чуству се пак огледа начин, како свест прима то узајамно дејство према свом целокупном стању, према својим трајним и пролазним диспозицијама. Што су заплетеније подобности у свести, што су богатији њезини ранији доживљаји, то ће више бити разнолики облици душевних покрета, и то мање ће се они моћи унапред одређивати природом самих оних представа, с којима ступају непосредно у свезу. Код неразвијене свести у детета чуствб још може бити такво стање, које већином зависи од јачине и каквоће непосредних чулних осећаја, те се стога и непосредно стапа с овим елементима. Сложенија су чуства и тежње очевидно истом тада могућне, када су више или мање испреплетене свезе представа свести свакога тренутка на расположењу. Тако се већ и с простијим комплексима представа свезују разни афекти, и на њих су од утицаја већ постојеће диспозиције свести. Интелектуалнаиестетичка чуства претпостављају најзад, да је већ велико благо сређених редова представа мишљењем прерађено. Стога никако и није полазило за руком, да комплексна душевна стања изнесемо као просте резултанте чулних чустава. Очевидно је, да свугде ту душевно стање не зависи од представа, што непосредно у свест улазе, него од односа, у којим ове представе стоје према постојећим трајним склоњеностима. Ну ови се односи не јављају на тај начин, да нове представе позивају старије у свест. 0 таквом нам дејству унутрашње опажање уопште ништа не казује. Уопште су асоцијације, 'где се појаве, само узгредан догађај и релативно без утицаја на сам душевни покрет. Штавише чини се, као да и ту асоцијацијом изазване првдставе не дејствују никако друкчије но првобитне, пошто се и с њима спајају чуства. Тиме би се могао појачати првобитни душевни покрет, и само се утолико сме