Topola

11

Дабогме да ту делују психолошки мотиви, као што сведочи и прилика, да је језик обележио то раздељивање пре но што је и почело научно размишљање.И чини се, као да уопште није-ни тешко дати рачун о тим мотивима, Пре свега могу исте представе у разним стањима свести бнти праћене и разним чуствима. И ми осећамо затим управо тај мењајући се елеменат непосредно као оно, што одређује вредност, коју представа има за нас у даним приликама, иша тај нам начин даје повод, да тражимо или да избегавамО' саму представу. Можемо допустити, да се ту не садржи нишха друго, до опис онога, што ми и тако подразумевамо под чуствовањем или под захтевањем.. И у томе се баш показује елементарна психолошка природа ових појава, која исто тако не допушта, да се да права дефиниција о њима, као ни о простом осећају, па ни о самој свести. Само унутарњији однос, у коме стоје према нашој самосвести, моћи ће се увек одржати као обележје разлике, којим су насупрот стављене свој- осталој садржини свести. И психолошка тебрија мора стога пре свега дати рачун о том односу. Питање ће, како даље да се објасни зависност чустава од представа, или ових од оних, доћи тада тек у другом реду у обзир.. ,Да су мењајућа се стања свести једна с другим у свези, то је факат, који се опажа непосредно. Овом свезом Дтупа сваки нови утисак у однос с рапијим представама, и сакупљене се представе ређају по унутрашњем сроству и по спољашњој заједници у многе укрштавајуће се -редове. Ако нам се стога у непосредиом схватању чини, да је чуствовање и захтевање субјективна допука представа, мораће се претпоставити, да при тој субјективној реакцији свест уделује са свим оним особинама, које је попримага с помоћу свеза представа и чустава, којима располаже. Ну тим ће се уједно одмах у нашем унутрашњем опаиоју одлучити и чуствено стање, ко]е представе прати, од самих представа. Јер једна ће и иста представа моћи