Topola

могућних вољних одлука право хоћење, хоћење, које доспева до извршења, схвати као сагласно или као несагласно с општим вољним правцем, који се у човечјој свести развио првобитним склоњеностима и васпитањем. Морално чуство се оснива дакле увек на комплексном врљном догађају, на изборној радњи у свести: то ]е чуство, које прати такве вољне акте, који одлучују између разних представљаних вољних радња. Још је заплетеније уопште естетичко чуство, пошто у својим вишим облицима садржи као факторе интелектуална и етичка чуства. Она простија естетичка чуства, која постају у нама схватањем облика, уређених према простим мерним одношајима, бесумње су најсроднија интелектуалним чуствима. Могли бисмо их управо означити као она интелектуална чуства, која прате непосредно чулно опажање. К вишим облицима приступају логичка, морална, а према приликама и религијска чуства, која су подстакнута нарочитом садржином естетичких представа. Како се према томе сви саставни делови естетичкога чуства могу свести на душевне покрете, код којих се делатност вољина може доказати, то се може ова делатност, свакојако у једном нарочито заплетеном облику, сматрати и као основица естетичкога чуства. Ближа примена ових гледишта на различите облике душевних покрета мора се оставити детаљнијем психолошком приказивању. Овде ћемо указати још само на два момента, која су од важности за општи однос чустава према вољи. Сва се чуства крећу између опрека угодности и неугодности. Ове се опреке могу непосредно свести на опречне односе воље према њезиним објектима. Јер свако је хоћење позитивно или негативно. Или тежи на који предмет, или се одбија од њега. Тиме је свођењем душевних покрета на реакције воље уједно дат у неколико рачун и о томе, што сваки душевни покрет представља једну тоталну снагу.

20