Topola

25

мен дабогме траје и даље и може исти покрет у паду учинити, ако се дигне на исту висину. Исто тако морамо узети, да догађај, који називамо представом, што било оставља у нама, из чега може под погодним условима постати опет исти догађај. Ако ово, што смо досада поменули, не будемо сметали с ума, то нећемо моћи поклонити вере ни оном гледишту, по ком су представе, чуства, нагони, вољне радње независна или оделито постојећа „психичка обличја“. Има ли представа без чустава? Могућно је, али је сумњиво. Многа се чуства крећу између опрека угодности и неугодности. Сваки се од ових основних облика може указати у најразличитијим степенима јачине, тако да би се могло узети, да је између обе опреке нулта тачка у чуствене скале, код које се находимо у колебању сред угодности и неугодности. Могућно је, и да тој тачки одговора наше чуство при равнодушним опажајима и представама. Али тим би се схватањем казивало уједно и то, да је такво стање изузетно и пролазно. И заиста се чини, као да унутрашње опажање то и потврђује. Нашу унутрашњост увек покрећу лаки афекти. Одвећ лако прелазе равнодушност, па чак и с почетка угодно стање, у досаду. Стога се дакле једва може и посумњати у то, да је чуство нераздвојни пратлац представе, а не само њезин случајни додатак. Па када оно колебање чустава између опречних праваца и чини у датим приликама могућном развнотежу између оба облика, ипак је и та равнотежа само прелазно стање, које идући моменат опет укида. Има ли чустава без представа? ја мислим, да се ово питање може порећи с још више основа но пређашње. Нас не сме завести нетачан начин изражавања у обичном животу, који ни у овом случају није остао без утицаја и на научни говор. Ми говорнмо о чуству (или осећању) бола, па и топлоте и хладноће, притиска и о чуству (осећању) мишићном. Ну та означавања указују само на то, да се с поменутим осећајима