Topola

36

смерно) одређеним вољним радњама, или, краће оне радњама нгхотичним или ове радњама хотимичним. Створом, који без избора свом једином чуству следи, обладао је нагон. Где је пак више нагона,'од којих најзад један превлађује, турадња постаје хотимичном. Како се свугде сложено раввија из простога, то ћемо морати нагонске радње сматрати као примитивне облике вољне делатности, из којих се хотимичне радње развиле тим, што се је свест све више богатила представама и чустима. Радње животиња су углавном нагонске, којима само у ређим случајевима, нарочито код виших животиња, приступају и радње хотимичне. једносмислено дејство мотива погпомаже овде превласт чулних чустава између којих у сваком поједином случају одлучује најјаче, већином без претходне борбе. Обрнуто је код људи појава правога делања везана за развиће многоструких виших облика чустава, нарочито естетичких и етичких, који не ретко ступају у борбу с чулним чуствима. Ну . веома многе. вољне радње имаће бесумње и овде извесно характер нагонских радњи, где нема повода за борбу с вишим чуствима. Нарочито у почецима развића, код детета као и код природнога човека, следи свест чешће тренутним импулсима нагона, који управо превлађује, него ли спором одмеравању разних смерова једнога према другом. Тако потиче и најранија творевина човечјега духа, језик, из вољних радњи, које имају већином характер нагонски, али с којима се дабогме уједно може убрзо и избор спојити, и постепено у све то већој мери. Јер језик има свој првобитни извор у несавладљивом нагону човекову, да изнесе своје представе и чуства, и с почетка се без избора употребљују начини изражавања, који-се непосредно јављају као подесни пратиоци унутрашњега догађања. Али чим су за исту мисао на располагању разни облици изражавања у свести, то може у границама, које су по-