Topola

вучене постајањем тих разних облика, изборновољна радња, т. ј. хотимичност, обладати и језиком. Док нам је за почетке духовнога развоја, дакле, код животиња, па и код деце у најранијем доба живота, а у извесном степену и код природних људи сасвим схватљиво, да нагон одређује делање, за зрелу људску вољу стављамо захтев, да свугде, где је избор уопште могућан, делање наступи само после разборитога одмеравања мотива. И тако истом овде, где се воља уздиже до хоткмичне вољне радње, можемо над њоме изрицаши иргсуду. Пресуда се ова може односити или на квалитет мотива, који су одредили вољу, или на степен потпуности, до кога су у свест довед р ни потребни мбтиви ради расуднога избора. Ми осуђујемо квалитет мотива, ако се не слажу ови с опште признатим нормама: у овом случају радња нам се не допада стога, што нису други, бољи мотиви били одлучујући. Не одобравамо пак радњу, ако и не осуђујемо мотиве њезине, ако нису довољно у обзир узети пре избора и остали мотиви, којима се могло располагати, па било да се они односе на учинак радње или на њезине споредне прилике. Ко ради из мотива, који су за осуду, ради рђаво; ко пак не ради из мотива, који су сами собом за осуду, али не узима при избору у обзир и остале услове радње, ради нехатно ( немарно ). Рђав човек заслужује казну због својих мотива; нехатан, што му нису били назочни сви мотиви, који су морали претходити његову избору. И управо у тој кажњивости нехатости, мислило се, да је нађен аргуменат за несвесну природу вољину. Ко из нехатости убија, несвесно је хтео смрт своје жртве, и због тога је управо и његова кажњивост оправдана. Томе је мишљењу, као што ја мислим, основа правилно осећање, да оно, ради чега се нехатни човек кажшава, њему није дошло до свести. Али није воља то несвесно, но они мотиви, који би требало да су пре извршења радње постали прете-

37