Topola

100

везу.ур е.а л н о с т.и појава. Човек хоће. као и Фауст, да зна, шта везује свет у његовом језгру, хоће.да посматра све активне сн.де и семење. Дакле, првобитни je проблем летафжзнЕе у толе, што се пде за тпм да се нађе Ј едпнство бнћа иза мноштва иоја ва. Према томе свака метафизика нма још од почетка монистичкп правац. Под монизмом подразумевало свакп покушај да се васпона протумачи из једног јединственог принцнпа, ii као што ћемо одмах видети, овај се правац мишљења ланифестује у врло различптпм облжцима. У самом. почетку метафизнчке спекулације мпшљење је .претежно управљено н а п о љ е. Што се човек трудп да објасни п да једннствено схватп, то je видљпви п оппшвиви свет, који нас окружује, небесни свод, којп се прпвидно окреће оео земље п та земља сама, која се сматра центром васпоне. са биљем, животињама л људима којп на њој обитавају. Метафпзичка потреба за јединством на овоме стушву учинила je прво то ; да. су најстарији грчкп мислоци, који су видели како се псха м ате р и j a јавља у разним облпцпма (вода као пара у ваздуху, као влага у чврстлм телнма; i ватра као светлост и топлота), почели тражити једну прамат ерпј у, пз које су могле постати све ствари. Тал е с je сматрао као драматерију воду. Анакспмен ваздух, Хераклпт ратру. У току духовнога развнтка ова je идејаГпрефиљена и доведена у везу са физичкпм резултатпма. Из. ње се развпло најзад учење, да се све бпће пвбивање у свету заснпва на матерпјп. Овај се облик оптолошког монпзла назива мате р н јал пз м ом. Са развитком и значајем овога гледпшта на свет позабавпћело се доцпије ошпирннје. Алж у колиео je комплпкованпјп у току времена постајао социјалии жпвот, у толпео су већу важност добпјале духовне појаве у човеку. Мпслиоци .су били прпморанп да свој поглед управљају све више у с еб.е п да се позабаве људсЕОм душом н_ њенпм богаством. Тако су отвривена велкка блага, п дух je сваклм даном све впше дењен. Не одлучује- човечијом судбнном опо што на њ наилази с поља, већ опо што он од тога прави актпвнбшћу свога духа. ПотЕрепљено пречпшћешш релпгиозхшл представама спекулативно je мишљеље побуђено да духовне појаве, Еоје je у самоме себи дохкивело, пројицпра у процес светскога стварања. Мртва, безоблпчна, пнертна материја ,не призиаје се впше као крајња стварност. Плато п Плотпн иду чак. тако далеЕО, да матери ј у означавају управо Еао нешто што н е пост ој и. Свакако да духовне појаве прнпадају битности света. Емпедокле je