Topola

101

првж којп тврди : да љубав и мржња, дакле душевне појаве, учествују у стварању свеха; а његрв;је_сав_ременнк Анакса rо р а увео у светски продес дух којп ствара ред п жрехвара хаос у космрс. Плато но в а наука о ждејама, Аржсто тел о в дојам Бота. Плотпнова фвлософпја вере, јеврејско ж хржшћанско учење о Богу као чжстоме духу. доводе све вшие сиекулатжввж дух на тск да сматра да духовно биће пма не само већу вредност од материје, него да je ж бптнпје п стварније од ље. Одлучаж корак у томе правду учжњен je открпћем Св. Аугустжна, да je за нас најнепосреднијс 11. најпоузданжје наш сопственп дух. Додуше, ово je открпће учипило своје дејство дванаест столећа доцније, када јс Дек ар т ово уверење формулисао својпм »cogito, ergo sum« , и учинио га полазном тачксш једне нове философије. Потом Џ о р џ Бе рк л и извлачи из тога конзеквенцу, да стварно само духови постоје, док чулнп свет по себи нлје ншпта. већЈе~дат само као представа тпх духова. То учење о духовностп света разрађено je јако у 19. схолећу. Од њега се развила исхо хако мопистичка мехафжзика. похпуно супрохна махеријализму, коју ћемо назвахи сп ирит у а- \ лп зм ом. Овај ћемо правац хачније расмохрихи мало ниже. Овде само лсшпњемо да je он германском духу највжше конгенжјалаж. Немачкж ж енглескж мжслжоцн најуспежlнжје су га разраджлж; па и данас још лма он својг знаменжхе предсхавнжке у Немачкој, Енглеској л Амержцж. Махержјалжзам и сжжржтуалжзам две с-у сужрохностж, у које се раздваја садржжном монжстжчка метафжзжка. Махерија ж дух боре се хакорећж око владавжне над свехом, а ха борба нжје нж данас још завршена. Налоредо са хом разлжком у садржжнж, јавља се код метафжзжчког мжшљења ж друга, вжше фбрмална сулрохносх : жз које прожзлазе хакође разлжчнж облжцж монжзма. Да бж се разумелж хж жешхо комплжкованжјж облждж мжшљења, учжнићемо жрехходно неке ожсервацжје. Фжлософска je спекулацжја прехежно апстрактно ми-' шљење. А каракхержсхжчно je обележје ажсхракхног мжшљења образоваље чврс т ж х ж храј нж х појм ов а. Појмом се обухватају заједнжчке ознаке многжх поједжнжх нредмеха у једаж акх Јпшљења. Ha хај je начжн могућно, да се задржж оно inxo je заједнжчко. да се опазе ж прецжзно формулжшу жравжлносхж збжвања, ii да се непрегледна множжна објекаха економскж уредж ж мшпљењем савлада. И док поједжнж предмехж подлежу схалној променж. дохле жојам, којж садржж само бжхне, хе према томе трајне. ознаке, осхаје нежромењен ж увек јсдиак сажш себж. И како жоја-м