Topola

обухвата п сам душевни жпв от, ннје појам бића, већ з бквањ а. НаДуупрот монизму супстанце постављамо мони|ам збивања. правад, који обрађују и.заступају у најновије време особито жстакнутд мислиоди. Према томе жмамо да забележимо че/гипи основна обл-вка монпстичкпх гледишта на свет, мсђу којима, разуме се, могу бити и комбпнацпје. Сваки од њпх истнче једнострано један јединп пршпџга , једно једпно становпште, п том својом једностраношћу постаје управо способан да конструшие једно јединствено гледиште на свет. Али без насиља то не иде. Увек постоје груве чшвеница, које остају необјашњене код једног нли другог облика монизма. Тако материјалист не може да објасшг живот своје сопствене душе; спиритуалист нпје кадар да канче, како се дух згушњава у материјурдок монпст збпварва не може правилно да појмн тендендију органскнх и неорганских структуриих облика за, одржањем и истрајањем. тенденцију која се не може порећи. Услед тога насиља које се врши над чињеницама, п које je у везп се сваким монистичким системом, почињу понова старп правди. Еојп су сматранж већ потпугно као-прежпвели, добијатп нове присталпце. 'Ту спада пре свега дуализам, који су све-монотеистпчке релпгнје истакле / за догму. Тим се нменом означава уопште учење, да су м а т е р и ј а и д у х две потпуно различне битности. У човеку се налазе обе ове супстанце, н оне стоје у сталном узајамном односу. Дуализам није нжпошто само теолошки правад, већ и строго фплософски, који je најтачиије формулиеао салх Декарт п који je у најновије време у внше махова бно врло духовито брањен. Са разлозима за и против тога гледишта, као н са проблемима шхо стоје с њим у вези, позабавићемо се подробнпје ниже доле. Последњпх се година врло озбиљно схватило враћање к становншту разума који не философише, тврдећи да je свет, такав какав нам je искуством дат, мнош тв о појединих предмета. То се гледиште раднкалнога емпиризма, чији je најчувенији представнпк славни амерички психолог Виљ е м Џем с, пазива плу рали зм ом. За присталице тога правца није јединство света никаква чињеннца нити веровање, већ з а д а т а к постављен људској култури. Човек. мора све внше уиосити у свет једипства, у коме he се слободно моћи развитн све духовне тежње, као п сви морални идеали. Сад морамо прећи на то, да тачније испитамо и прикажемо најважнија правце мишљења, које смо овде поменулп.

103