Topola

Међутхш матержјалжзам лознијега времена енергично. се противп лозптдвној релжгијж, п постало je моћно оружје такозване лросвећеностж. У Француској je у 18. веку лекар Ламетрп (1709 — 1751) у својој књдзп »L’ liomme machme« (човед као машдна) заступао крајњд матерлјализам, учећд да je васколжко мжшљеље телесно деловање. Барон Холбах (рођен 1789) образлождо 'је опширно овај матержјалжзам у »Systeme de la nature«, локушавајући тако да побпје верске предрасуде. Пдеалжстжчкд слстемж Канта, Фихтеа, Ше л ннг а п Хегела учднилж су, лге je матердјалжзам неко време био изгубжо од свога угледа, да бл после пада Хегеловог понова ожпвио. Фогт : Молешот ж Бпхдер сталж су енергжчно на бражжк. матерпјалистичког гледжшта, а Бихнерова књига »Kraft imd Stoff«, која je дочекала многобројна жздања, врло je много до-ј прпнела да се та наужа ра.спростре. Томе су још врло много допржнели нажредж, које су учжнжле физнологија чула и наука о нозгу. У научждм круговдма дак матердјалдзам je доследњжх годдшта ложова дзгубжо од своје важностж, алж je идак међу образованжм ладцпма врло раслрострањен. Мд ћемо се сада, блжже упознати са његовжм најважжлјдм тврђењжма, као ж са њиховом основаношћу. Пре свега, материјалжзам жде за тдм да докаже, да све што назжвамо лсжхлчким појавама и што као такве доживљујемо у својој свестд, нжсу у стварж нжшта друго до функције налшх органа, особжто нашег мозга. Права сужгшна неке дсихжчке лојаве, дакле, неке мислж, некога осећања, неке одлуке воље може се сазнатд тек лошто се лретходжо исджтао одговарајући мождани процес. За матержјалжзам je лсдхологжја само фжзиологжја м о з г а. Нарочлто лде матердјаллзам за тим, да докаже, да je дретпоставка о дЈчлевном бдћу, разллчитом ж одвојеном од тела, ненаучжа ж да се лротжвж сваком искуству. Најважнијж аргументж, , које наводж за доказ свога тврђења, јесу ови; 1. М е т о д о л о шк и аргуменат: Претлоставка једног лматерлјалжог. па ждак лостојаног, самостадног, и од тела разлжчдтог дужЈевног блћа, јесте л д научна лн е научжа. Ко тако мжслж тај се налазж на степену културе лржмлтжвнжх ларода, којж сваку појаву схватају као акцжју једног невждљжвог деможа. У искуству су само дати тело ж његовж оргапи. Све што тај оргаижзам дела п што се у њему збжва мора се схватжти као фуикджја његовжх органа. Претлоставка душевног бжћа уједно je лзлишна и иеоснована метафизлка, коју. строга наука мора немллосрдно да елимлнује.

105