Topola

2. Механпчки аргуменат; Природно - научно схватање светскога збивања поставнло je начело, сматрајући га оеведоченпм ; да се ■оу.ма дддшчине снаге или енергије. која je у свету, не може ни повећати нп смањитж. већ остаје увск константна. Све се збивање састоји само у преобраћању енергије у друге љезине облике. Тако се кретање преобраћа у. топлоту, топлота у крехаље; електричпа струја, спроведена кроз воду, врши хемпјска дејства, и тако постаје разумљив делокупнн механизам васионе, разуме се под дретпоставком, да се не ствара нова енергија. Ако пак претпоставнмо да постојн кавво душевно бнћв разлнчжто од тела, које GBojiiii —не механичкжм утицајем производн код мишића контракцпју, или нзазива код њега покрет, онда би то значило повећање постојеће енершје, ново стварање. Та бп претпоставка противуречила тако често осведоченом прпшџшу одржавања енерп||е, и зато je треба као ненаучну одбаднтп. 3. Космодошки аргумсиат: Било je неко време, када je наша земља била усијана гасна магла. На љој онда нвје могао постојати нпкакав органски живот, никавви људж, па према томе није могло бити ни духовндх акдлја. Тек пошто се земља охладпла, и пошто су створени услови за постанак органског жпвота, појавио се иа земљи биљни п животињскн свет, пз којега се онда развпо н човек. Према томе je духовни жпвот настао тек са органскпм. п остаје везан такође за егзнстендпју фпзполошкпх услова: Дакле. нема смисла претпоставпти нешто духовно, које бп се разлпковало од органског, пошто je уједно са органскпм п постало, па he задело са њим и пропастп. Заједно узевши. сви ти аргументи имају јаку убедљиву или бар убеђујућу моћ, тако да се не треба чудити што шири кругови сматрају, да je материјализам једино могућно научно гледпште на свет. Прво дакле, што се тиче методолошког аргумента протпв претпоставке једног душевног бпћа, ту модерна дсиходогија мора да се слаже са материјалдамом, алп, разуме се, из сасвпм другпх разлрга. Душевпо бдће, различпто од самих пспхпчкпх појава, које би било носплад нашега мпшљења, осећања п хотења, ннје свакако дато ни у каквом искуству. Шта впше карактерпстично je за душевне појаве, да нам се оне увек јављају само као збпвање, као д о г а ђ а ј и, где нема места супстанцијалном носпоцу. А што мп ипак говоримо о некој душн илп о неком духу, то стварни разлог лежи у ономе, што смо раније назвали фундаменталном аперцепдијом. Једиом развлјена функдпја суда може доћи до садржаја

106