Topola

мишљења само у облику субјекта и предиката. Све док се психологија буде служила тим душевним појмом исто онако као што фнзичар говорп о магнетпзму и електридптету, где су му у стварн дате само магнетске п електрпчне тгојаве; све док душа буде сачињавала само субјекат за -психичке ~појаве и не буде се ематрала као самостална судстанца. све дотле не може се овај израз назвати ненаучнжм. Алп чим се цретпоставц. једно душевно биће 2 разлдчдто од тела, које самостално постоји п које he некако и лосле смрти даље постојатд. вршд се насиље иад пспхпчким дбжшзљајимжкојн су у искуству- дати. Алп се свака .супсданца, ма се из ње све матернјално још толнко насилно елпминовало, ипак увек понова представља ма тер пј алн о. Све што трајно...остаје. мора по нашс.м мшпљењу заузпматн неки прострр и према томе бптп матерпјално. Претпоставка једне длтпевне супстанде, коју материјализам тако ревносно нс правом побија, води дакле материјадизму. Једино и пскључиво одговара чпњеницама, ако увек само говоримо о психичком з б и BjLffi лч а никада о психичком б и ћу: и само je такво штово безсупстратно збивање у пстпни нешто,битно разлдчито од свега матерпјалнога. Строго научни метод, који хоће само да описује чињенпце, учи нас, да наше свакодневно и уједно најпоузданпје жскуство садрн-ai једно збивање, које се_битно равликује од света што се чулима може опазити, од свега материјалнога. да, које се чак с овшг не да никако шг упоредити. Научнп метод, на који се материјализам позива, одлучује преиа толе противу њега. У очима образованпх лаика као и за многе природњаке, механички аргуменат садржи највећу убедљиву моћ, те није сасвин лако увидетж његову неоснованост. Да би се овај аргуменат ослабио. скренута je пажња на то, да се под психичким упливом иа тело није мнслило ствараље нове енершје, већ само ослобођење постојеће енергије. У физицн се говори увек о ослобођењу, када je довољна мала количина неке енершје да се њом ослободи велика количина друге енергије на пр. када у буре, које je пуно барута унесемо запаљени фитиљ н тако изазовемо експлозију. Све дражи што утичу на тело и изазивају осећаје такође су процеси ослобо ђавања, јер je увек физнолошко. дејство- мпого веће од физичког узрока. Али II ако je потребан само мали кваитум енергије да се постигне велико дејство, ипак тај мали квантум није баш ништа. није ипак=нули. Али ако се уопште психички уплив мора схватити као трошеље физичке енергије, онда материјализам има право.

107