Topola

109

интост. која се не да известл из за-кона онога што лема жлвота. Докле год постоји или буде лостојала ова васиоиа, катсву je данас знамо, не можемо лрећп преко те разлике. Да ли може дли he нкада постојатп какав уииверзум без духовпога жпвота, то je лзван могућлостл лашега сазлања. Тако лпсу у стању свп тл аргументл илшта да пзмене чињенпду, да су псдхичке појаве. bito смо дожлисли. нешто савршело разллчлто од свега матерлјаллога.. Ан р н Бергзод je својсш пронддљивом анадпзом много допрннео томе, да с.е разлика о.беју група у дубплл схватп и дожлвд. Ко стварно прожпвл лотхичко у свој његовој пепосредпостл н дубинл, тај ле може наћл лпкада задовољења у матержјализму. Матерлјалнзам има веллклх заслуга за развлтак наше способностл мншљења п као фактор којп даје правац, Он je учинло. да се теспа веза између мозга п дулхе боље утЈ'ви, и подстакао je да се успепшо исплтају поједлнодтл те везе. Као методски л хеурлстлчкл прлндлп (којл водл открићу пових члњенлца) још. увек има велику вредност. али као__ гледишхе -ла свет не одговара једлол великом делу искуства. II као што ндеаллст крлтпке сазлања стоји потпуло обезглављен пред т у ђ о м свешћу. тако п материјалист пе зна пиа he са сопствелом свешћу; па ипак пп једал нл други нлсу у стању да уклоне са света појаве, које себп пе могу да протумаче. § 30. Спиритуализам. Гледиште, да блће света, којл пашим чулима опажамо, иије телесно, матерпјално, него да je д у х о в н е природе, лма печег што јако запањује разум којл не фнлосрфлше. Док п мање образовал човек брзо схвата материјаллзам, због чега je овај и постао врло популарно гледлште, дотле спирлтуаллзам претпоставља много већу лзвежбаност у апстрактном мипхљењу л способност да се човек дубоко унесе у живот своје сопствене душе. Основна мпсао сваке сплрлтуаллстпчке метафизлке састоји се у уверетву, icoje су прво дубоко схватллк л убедљиво изговорилл ллдл с к л ј мудр а цл, да се право сазлање света мрже стећл само дубљим п о з н а њ е м с а м о г а с е б е. »Tat Twam Asi« ; (То сл тп) кажу старл брамали у ла свет, п тиме млсле, да човек мора само дубоко да проли Ене себе, да бл схватло своје рођено духовно Ja, своје »atman« које je уједно и атман васионе.. Често цитлрала Гетеова изрека: »Ist nicht der Kern der Natur Menschen im Herzen?« изражава то исто основно гледпште кратко и јасно.