Topola

110

Ko xohe y својој души да нрати дух на његовом путу од света к себи п одатле опет ка свету, н да буде под утлцајем једне темељне спиритуалистичке метафизике, тај нека ирочита прву свеску Шопенхауеровог дела »Свет као воља, н представа«. Од старих Индијанаца, од Пла т о на, а нарочито од Ка н та, примио je Ш о п е н х а у е р уверење, да je чулнл свет само појава, да без 1 субјекта што мисли не може постојатп објекат, л'~тако прлсвојно феномелаллстлчкн начпл гледања критлчког идеализма. Али није ни хтео нн могао да прими тврђење Калтово, да се ствар по с е б л, која je основ свакој појави, не може докучптн. Свет je моја представа, а томе свету прппада п моје тело. Дакле, ja сам самоме себи дат најпре само као појава, као представа. Алл члм дубље у себе проникнем, открлвам још једну другу мпого важнију и значајнију страну свога бића. Moje je Ja по свом стварном саставу в о љ а, и то воља за опстанак, воља за живот. Ja сам дакле двојако ту. Као представа у свету појаве и icao воља у својој најдубљој самосвестн. Стога смем да претпоставим. да нн предметп напољу нису ту само као појаве за мене, него да п онп пмају за основу биће аналого мојој вољи. Затим се Ш о п е н х а у е р труди да покаже, да je ова метафизичка претпоставка у с-кладу са резултатима прнродие науке и науке .о души, п да се из ње дају нзвестп како биће улетности тако и принципи етнке. Можда неће бптп многи у стању да приме ову метафизику воље као потплшо задовољавајуће решење светске загонетке, али he књпга на све читаоце учшштм велнки утнсак, н свакл he у њој наћп узор једнога гледпшта на свет, осиованом на спиритуализму, п дожнвети лпчно унутрашњу моћ таквог једног схватања. Проучавајућп Шопенх ауе р а упознајемо се и са једном нарочито карактеристи чном ознаком сиирптуалнстнчке метафизике. Мислимо на дубоко унутрашње сроство са кр итич кн м пдеализ мом пинте ле к туализмо м теорије сазнања. Ако гматрамо, да je вндљиви и опипљнви свет око иас за субјекат шхо мисли само појава а не стварност, ако даље, одричемо чулима гпособност сазнања, онда то код пстога мислиоца или код његовог следбендка конзеквентно води лретпоставци, да je право биће света духовне природе а ле телесле. Овакав развој мпслл може се често видети у лсторијл философлје. Елеатл су одрлцалл чулима сваку способлост сазнања, порлцали множину л кретање, л прлзнавалл само круте појмове апстрактнога мишљења. Онда Плат ол. лод утицајем њлховим, подлже свој свет лдеја, иматеријалних праликова свлх чулних иредмета,