Topola

112

Али није плпошхо само кржхика сазнања априоржстжчкога правца ЕОја лде на руку слдржтуалжзму. Мп вжджмо ту још п друге мотлве на делу. Beh смо рашгје слренули пажњу на хо, да социјално джферендирање људд повлачж за собо.м, да се ду ш ев н о у човеку много внше цени. Задело се на хоме заснжва п лпхелзлвло занимање психологдјом, којс можемо да лрахпмо Још од Арисхохеловог времена. Ето, где се свет баш у наше вреле свуда, у велико.ч облму н са велжкжм ллхересовањем, заллма пспхологијом. Ко се целог свог жжвота зандма псхражжвањем пспхпчкога, тога не може лако задовољихи матерпјалнзам. Тако впдпмо заиста како су спприхуалистичкп сжстеми директно плод тога занимања психологијом. Вилх ел м Вун т, оснивач експерпменталне науке о души, уверен je, да je право биће свеха духовне прпроде, н дао je израза хоме уверењу у своч »Оистему фплософије«. Духовитом комбжнацијом Лај бнж цовжх ж Шопенхауеровжх мжслж п схрого се прпдржавајућж особеног х;аракхера свега дужгевног збнвања доспева Вун тдо својжх једж жнд а вол>е, које сачжњавају право бпће свеха. Само гпхо оне нпсу постојане супстанце већ акдије. »Космичкж механжзам само je спољна љуска, дза које се крије духовно делање п схварање, хежење, осећање и осећајност, налжк на оно што у себж дожжвљујемо.« (W und t, System der Philosophie, 3. Aufl., I. 422.) Па ii Ah p ж Б e p r 3 oh a, којж тако много ценж жнхулцпју као извор сазлања, водп његов дубоки псжхолојпкл поглед сплрпхуаллсхлчкој метафжзлдл; у дулгевлом жжвоту налазп ол право трајање« (la vraie duree) т. ј. вреле лјтхо садржжле ж у њему »т в ар ал а'чки развитак«.ББр гз о л нжје још потпуно жзложпо своју мехафизжку, алл се влдж већ пз до сад објављенжх дела, да за њега, као жзаВ у л та, духовпо лпје бл h е већ по сх ај а ње, л то крепко жпво лосхајаље, које почлње првобитним жлвотижм itM пу лс о м (elan vital), потчлњује себл материју, л као хваралачкж развлхак лропзводл све нова непредвпдљпва дејетва. За Бергзолову je метафлзпку карактерлсхлчла пржсна веза душе дж дв от а. Захо je он п предз г зео опсежне бдолошке студије, на основу којлх je тек развло свој спирдтуалжстпчкл иравац млливења до пулог уверења. Другп мохлв за стварање спжрдтуалжстичкжх гледишха јесте прочшпћена д развлјена реллгдозда потреба. Пдтелектуалио и етдчкп јаче развијена људска свест' ехвата божапсхво све савршенлје п уједно све лматерлјалнпје, ж вждп у Богу комплекс чисте духовности. Ако сматрамо Бога хворцем л одржаваодем