Topola

113

васионе, онда ћемо прнродно ж све духовно сматрати за нешто више.. супстанцијалније, а махерију само утолико реалпож укоджко je пзраз божанскога духа. Тај се релжгиознж мотив налазж још код Пл а т о н а. Платон je познавао учеље хакозваних орфжчара, којж су сматрали да je тело гроб душе. ж бжли жспуњежж дубоком тежљом за спасењем. Зато je душа и за Платона онај део у човеку којж жма већу вредност. она je у стању да црпе право сазнање из саме себе. Још.се јаснжје јавља религнозни моменат код П л о тин а, кога смо већ горе упознали као оснивача фждософске јмжстнке. Ади п у наше доба можемо то жсто посматрати. II данас још вжджмо .како нжчу сшгржтуаджстжчкж сжстемж жз религжозне потребе. налазећи управо зато многобројне пржсталжце. Руд олф oјк е н усрдно нас опомжље, да напорнжм духовнжм радом, којж ћемо употребжтп на себе, стекнемо »духовну садр,жжну жжвота«, у којој он видж правж жпвот. оно животно »бжтп жрж себж«. oјк е н не. сматра да je та дзвшвна садржжна жнвота прожзвод људског заједнжчког рада. Напротив, сам тај духоввж заједничкж рад омогућен je ж жспуњен тек трансценденталнжм божанским духом. којж у сиако.Ме од Ф:ас дела ж представља право бжће. Џоса ја Р о јс. у Амержцж, бранж моћно п свесрдно верско обојени спиритуалжзам. Његово најважније дело ; Свет ж жнджвждуа« (нажалост нжје јож! преведено на немачки) нарочито je значајно стога, што у њему Ро јс енергжчно жстжче соцпјалш! фактор у животу поједжнца, ж из тог сталног узајамног утицања закључује, да постојж вечно духовно божанско бжће. Пз чудноватог једжњеља верскжх побуда ж оних критичког сазнања жонжкао je спжржтуадизам Густава Теодора ; Фехнера, на којж се у почетку мало обраћало пажње, алн који данас поново стиче жржсталиде (Паулзеж, Ласвжц ж др.). Фе хн е р je схекао велике заслуге за експерименхадну психологију својим егзакхннм ошиима ж мерењима, ж са.много већим успехом од X е рбарта увео матемахичке меходе у посмахрање душевнога живота. Фе хн е р je хакође први основао неку врсту емпжржчке п експержменхалне есхетике. Поред хих радова, којжма се прикључује читав низ посебних пстраживања из областж фжзжке, имао je Фе хн е р још довољно времена, да на спиржхуалжстичкој основи заснује верскж обојену метафизику. По Кантовом феноменаджзму сви су вждљжвж ж опжпљжви предмехж дати само као п о ј а в е, које су ту за свест која мислж. Алж Фе хн ер не може да верује, да су земља и звезде ху само за нас, а да уједно нису нешхо за себе. Стога лриписЈгје земљи, звездаМа и бжљкама душевност, и' yonnixe je

Увод у философију