Topola

115

§ 31. Монизам супстанце. Најстарпји облжк овога схватања јесте учење такозваних елеата. које се гајжло у шестом и петбм столећу ~ пре Христа у грчкжм покрајпнама. Школа je добила своје име од варошж Елеје у доњој Пталжји, где јеобитавао већн број тжх мжслжлада. Кс е.н оф а н. оснжвач школе, бунио се већ због антропоморфног схватања богова код oмн ражЕ си о да, те je учжо, да божанство не лжчж на људе нп по облжку нп по мнжшењу. Али тек ученик. љегов, Парменид нГГЕлејеј' дао je тиј науди онтоложlки обдик. Ранжје смо елеате већ упозиали као оснжваче једне интелектуалистичке теоржје сазнања. Парменпд учи. да je чулно опажање ск.роз варљжво*). Богиња, која га учж, опомжње та : да не допустж да влада око. којс нжшта не може проникжути, нж таште уво«. Само нас чпсто митњење водж к сазнан>у онога жпо у нстжни постојж. А то je оно што je једжнствено ж вечно. Оно нжје жоетало, не зна за прошлост као ни за будућност, познаје само вечжто »Сад«. Ос-им тога je недељжво, непроменљиво, те према томе нема ни множнне нн кретања. Разуме се да Парменид нжје ; бжо у стању да конзеквентно до краја изведе своју вжсоку апстракцпјз г . Његово нечулно бжће. које je могуће схватити једино чжстим мпшљељем, лжчж. како се он изражава, »на масу једне потпзчао округле лопте. која je од дентра у свжма жравджма исте дебљжне«. Дакле, он јож: представља себн апстракно у чулном облику. Његов ученнк 3 е н о нз Елеје, покушао je оштроумно, алж и лужаво, ,да поткрепж науку свога учжтеља. те je навео' вжше доказа против веродостојностп чула. против егзистенције множжне и кретања. Учеље елеата лгтидало je јако на Плато на, да je овај своје идеје жржказао као вечне п непроменљжве, као чисто духовна бжћа, која се не могу опазитп чулима, већ само од онога, ,који својл т душу не обмањује блеском појава. Осжовна мжсао елеата сачувала, je своју важност до данас, а вероватно he je сачудатж и у будућности. Да чулно опажање нема да каже своју последњу реч ни у питањима пржроднжх иаука, доказао je. свету жпо мисли јасно и убедљиво Н и к о л а К о п е р и и к. Ако морамо бжти уверени. да сунце. које свакодневно видимо Kai;o

*) Парменид je своје мислп пзложпо у једној поузној песмп, коју je саставпо око 480 пре Хр. Од тог je спева сачувано до данас око 150 сшхова. Најбоље je данашње лздање: »Parmenides Lehrgedicht«, griechisch und deutsch, von Hermann Diels. Berlin 1897. Пеома oe налазп п y збирпп коју je пздао nein гшсац; »Die Fragmente der Yorsokratiker«. I. Band, 2. Aufl. 1907. 8*