Topola

117

онда je све биће и збивање у савршеном једннству. Имамо увек само једну супстанцу. чпјн се атрибутп остварују у безбројним облидима. Ред предетава код човека п ред.ствари исти je. јер проистпчу од пстога врела: једине. вечне, недељиве супстанце. Највшпа мета људскога сазнања и уједно људскога блаженства јесте, према томе : безусловдарданостЈвасиони или,. како je то Сппноза формулис-ао, интелектуадна љубав према Богу. Спинозино je гледшпте на свет својом^јединственошћу н потпуном заокругљеношћу несумњнво нешто величанствено. Међутим. ако тачнпје посматрамо, видећемо. да се приллком његовог оснпвања нешто врло важно превидело/ Прва грешка, која се че-сто истиче. јесте, да Спиноза логички однос између основе и последице ндентнфикује са онтолошкнм односом између узрока п дејства. Он верује да може пз по ј м а супстанде да изведе све биЕГТГ збпвање на лсти начин, као што теорија своја правпла заиста 'пзводп из својпх дефиннција просторних ликова. Зато он п верује, да његове метафизнчке поставке, које он у својој »Етшџг: изводи по геометриском методу, имају ону исту ндзлжодебљиву доказну снагу, коју пмају теорпска правила. Заборавља при том, да теорија опершле с појмовима, које je сама створпла, дое философвја оперише са датим појмовима, које je већ затекла.Дрфуга je грешка што спинозизам такорећи елиминује време из светскога збивања. Спиноза впди у својој концептивној дедукцији само оно што je вечито стално. непроменљиво, а не видд да се у светском збивању стално све мења и развнјаТ. Tpeha je грешка Сшшознног гледања на свет. чисто пнтелектуалистичко схватање душевног живота, које je било у оно време опште. За њега je као и за Декарта део душевни жпвот мншљење. Али сад модерна психологнја учи. да су осећање п хотење првобитве демонстрације свести. и да се тек из њнх развпја акцпја шппљења. Зато дакле Спинозжн монизам супстанце не може да задовољи својом крутом формом. Г_е те, који je стално био под Спинозинпм утпцајем. дао je жнвота крутоме појму супстанце. Он je миого спмпатисао јединству Бога и природе, само што je за њега природа живот. развиће и стална промена. Зато je и Г е т е радосно ускликнуо. када се 1797 појавила 111 е л и и r о в а философија ирироде. У том je делу задржапа Сппнбзида основна мисао b јединству ирироде и духа, али je везана са идејом развића. Шелинг (1 775 —1854-) ггрихваћа понова потпуно свесно Сппнозииу мисао. Beh у првим својим списима изражава наду, »да оствари идеју. да да пандаи Сггинозииој ,Етидп‘«. Хегелу