Topola

118

пише; Постао сам спинозијевад, ускоро ћеш вндетл како.« II за њега су природа и дух појаве апсолутнога, п за њега je васиона јединствене прлроде. Али за разлику од G п и н о з е држи, да су прлрода л дух само два пола апсолутнога, а не његови атрибутп. Закон поларности, којп важи за појаве лагнетизма и електридитета, сматра Шел инг светским. И као што матнет у средини својој не показује трагове нл северног нн јужног магнетизма, већ неку врсту индиферентности оба пола, тако je готово и апсолутно раздвојено у природп н дух. Па ипак je истинито бпће апсолутнога нешто За Шелп нг а je прпрода je постао видљпв«. Тиме његова такозвана »философија идентичности«. која сматра. да je мишљење и бићеједно исто. нагкње опет спиритуализму. За њега je, даље. апсолутно n'o себи непроменљиво п увек псто. еамо се јавља у разнжм облицима, и то смахра Шелинг да je продес развића. Прпроду je ошпирно обрадио ■ с погледом на ооа пола апсолутнога; тако je његова »Философија прнроде« вршпла дуго време јак утнцај, п ако није бно бат од неке користи. Модерна природна наука морала je Шелннгов метрд, којп се састојп у томе, да изводи лрнродне законе из философскпх идеја, најодлучније да побија ir најзад да ггређе преко њега. Али се шследњих година почело увиђатн, да Шелингова мисао, да се све природне силе објасне једним једпнствепнм принцппом. има у себи .vjioi’o тачнога, пошто je и модерна прнродна наука постепено дошла до тога, да све природно збивање сматра трансформисањем п преобраћањем једне једннствене енергије. Код Хегела (1770 — 1831) je монизам супстанде много заокругљенији, н спроведен je са више јединства. Он je схватио идентитет мжшљења и бића тако. да je логичко, пли како X е г е л каже, дијалекттгчкр развиће лојмова уједно п развиће светскога збивања. Шел пн го в закон поларности постаје код њега чиста логпчна супротност појмова. По његовом учењу, свакп појан гони на то. да се замнслл његова супротлост. Свако А захтева такорећи као допуну своје не-А. Али, ако je некл лојам своју супротност готово лзгонио из себе, онда настаје логичка потреба, да се оба појма под једплм влшлм појмом споје или. како Хегел каже, да се »лотиру«. Дакле, до Дпсолутле се нстине ноже доћл. ако се само у мислпма репродукује саморазвој појмова. Тако иас X е г е л водн од чпстога лојма бнћа. којн je без садржино. до саме илеје. која »сдободно излази из себе као природа«. да би се потом поново вратпла у себе као дух. Док дух прелази у своме развитку трл ступња, субјективнога. објективнога II апсолутноха духа овај се последњи открива