Topola

§ 32. Монизам збивања. Као и монизам супстанце тако je д монизам збивања лолнкао у.старом веку код Грка. Хераклит нз Ефеза (око 500 пре Хр.). досхавдо je свесно. на судрох учењу елеата, за принднп светскога абивања удо стај ањ е и пром ен у. »Све се дреће. нлшха не остаје«, тако гласж једна од његовжх изрека; па онда, улоређујућд светско збнвање са једном реком. тврдл. да човек не може ући два пут у исту реку, лошхо више ннје лсха*)- Хераклит je охкрдо хакође. да свом том променом управља један закон. нека врста CBCTcJiOra ума s који он назива Логос. »Овај светскж ред«, велж он, .»нсти_за сва бића, није створио ни Бог ни човек. него je био од вајкада. na je и сада и бнће вечпто жива ватра«. Ватра. која по X е р а к ли т у сачпњава праматерпју, изгледа такође да je сам® символ вечитога крехања. И самом je Хераклиту већ позната мнсао о једном сталном развитку на впше. те стога назива борбу оцем свију схвари. Пз .хе су борбе, по ввему. пропзишлж богови и људп. господари п робови. Хераклпхове мисли делол су прихвахпли доново схоици, само шхо нису похпуно схвахнлж гледпшхе на коме су жсхе основане. II код 'БорданаБруна наилазимо на храгове од њега. где je хај вахренд дух испуњен мишљу вечнога, посхајања. X е г е л je мислио да je код Хераклиха нашао основне идеје сопсхвеног система. а ученик X е г е л о в. Л а с а л. напжсао je у хом смжслу једно дело о Xерак лж х у у две књдге. Нема сумље да су д Xег елд Л асал чесхо лрддавалд Хераклдховдм дзрекама смисао којд je грчком мдслиоду бдо дохдуно лелоздах; алд су у главноме ицак суднлл лравилдо. За Херакллха je васдола_свехскд лроцес а ле констадхна сулсханда. Ту су мдсао, на основу лауке развдхка. енергдчно лрдхвахилд новијд мдслиоци л велдком доследдошћу до краја замдслллд. Пре него шхо сами дређемо ла лрдказлвадзе хог довог монлзма. баддћемо још једал логлед да ломенуту дауку развдхка. За леорхадсЕД свех Ка лх je у свсше делу »Олшха дсхордја лрироде II хеордја леба« (објављело 1755) дзвео схрогр д кодзеквенхло ло мехалдчЋдм закодима мдсао развитка. Његову хллохезу о усдјанлм гаслдм маглама. лз којдх се развло наш судчалд

*) Од Хераклптовог дела до нас је дошло преко 100 одломака. којн су екупл.снл у књпзп; »HerakJeitos von Ephesos«, griechiscli und deutsch von Hermann Diels. Berlin 1001. Tn ce одломцп налаче такоlје y већ поменутој збпрцп: »Die Fragmente der Yorsokratiker«.

120