Topola

121

систем. доднпје je иоставио на слнчан начин француски астроном п -математичар Лаплас. којп je независно од К а н т а дошао на ■ вгсту мнсао. Она je данас опште позната под именом Кан т Л а ii л а со в е теорије*). Хелмхолц je затим у једном необично јасно наппсаном предавању**) доказао. да та теорија одговара највише џ садашњем стању истраживаља. Али пред органскин светрм Кант потиуно свесно застаје. Докле он.са пуно поверења у своје поставке мисли .да може слободно рећи; »Дајте мж материју, па да вам из ње саграднм свет. што значи: Дајте ми материју, а ja ћу вам показати како треба из ње свет да постане«, дотле се он не усуђује да објасни постанак једне једнне травке илн гусенжце. Пстразкпвањима, која су вршили ГАте. Ланарк, Жофр Сент Плер. Спенсер н Дар в и нпроникло се дубље у развитак органског света. Данас се зна. да се и ту из простих елемената развијају најкомп.ликованијн облпци, те се тако има бар неког појма о законима тога развжтка. Основне особине жжвота. као што су: растење, жсхрана. држдагођавање унутрашњш функција околини споља, морају се свакако и овде већ код елемената претпоставжти. звалж пх ћелијама, неуронима. пдасрмжма или какр му драго. Али једно je несумњиво. да се свж органж ж све функције развијају на основу одређених тендендија. које су управљене на то, да одрже организам д његову врсту. Бжологпја, т. ј. наука о законжма живота. Еоја je поникла из тога гледшпта, учинила je велжке напретке ревноснжм спецжјалним истраживањжма, те je тако настао задатак. који се не да отклонити. да се жсжита ж сам духовни живот човечији са становжшта одржавања жнвота, пли, како се то научнпје каже, по биолошким принципжма. Првж je то иокушао Херберт Спежсер у своји.м »Приндигшма псжхологије«, те je тако. н поред свог одвжше скЈ г ченог схватаља појма живота, допринео ушого бољем разумевању душевнжх појава. Ако се све што се збива у људском организму схвјјла као појава

*) Лаплае ппје своју хппотезу тако оптирно изложиђ као Кант. Она се налази на крају Јвеговога дела: »Exposition du Systeme du moude« y једној дужоЈ примедбп (стр. 498-Г-509 у IV св. велпког парпског издања љеговпх целокушшх дела). И док Кант лун поуздаља клпче: »Дајте ми материју, па hy из ње створптп св.ет«, дотле јс астроном п математичар много уздржљпвпјп. »На крају свога дела«. тако он наговешћује своју теорпју, »npuKasaljy у .примедби једиу хпиотезу. која мп пзгледа да следуЈе из изло«ених фсномопа. алп коју ja ппак са недоверењем доноспм, којпм нас пслуњује све што uuje резултат посматраља и рачуна« (стр. 477).

Helmholtz. »Über die Entstehung des Planetensystems«, abgedruckt in »A r orträge und Reden«. Band 11, S. 53ff.