Topola

живоха, онда je дата могућност, да се нађе спојна веза за психжчке и физичке феномене, и да се поставж појам који стварно оба сједлњује. Одатле се може прошжржтж поглед на све збжвање, ж тало "доћж до једног монисхнчког схватања, које бп бжло много конзеквентније н тачније од свих до сад покушаних. Рпх ард Авенаржјус н Ернст Мах ударжлж су тжм путем; ж /»Емпжриокржтжцжзам«, којж je основао Авена/ржјус, ' представља најконзеквентнжјж монжстжчкж сжстемДсојж je жкада постављен. А в ен а р ж ј у с ж Ма х дошлж су до својжх резултата незавжсно један од другога ж разнжм путовима. А в е н а р ж ј у с. којп се у почетку много занимао Снжнозом, што га je свакако ж похкрепжло у тежњп за једнжм строго монжстжчким схватањем васжоне, полазж од матержјаджстжчког сталовишха, док Мах, који je у почетку блжжж ждеалжзну, жзржчно каже, да идеалистжчко порекло његовога гледншта не сме бжтж сакржвено. Осневна je мнсао Авенаржјус-Маховог монжзма у к ла/ њање разлжке жзмеђу фжзичкжх ж пспхжчких ф е н о м е н а. То уклањање не постжжу овн мислжоцж некиж материјалистжчким жли сппрптл-алжстнчкжж хппотезама. већ темељнжм рашчлањавањем властпте свести. II као што нас je Коперн н к пржморао да напустжио геоцентрнчко становжште. па да сматрамо нашу земљу само за једну тачку у васжонп. тако ж тж мжслиоцж телхв за једнжм становжштем, које бн бжло жзнад нашега Ja, ж да тако савладају егоцентржчко схватање света. Оно што назнвамо нашим Ja, то je ксшплекс лосебнпх елементарнпх појава., чнје je јединство чврсто, али које се даје разоржтж. У том растављању појма Ja прехходио je већ Де ј ви д X ј ум. коме je Ер нс тМа хп онако блжзак j питаљжма хеорије сазнања. Између елементарнжх појава, од којжх je моје Ja сасхављено. и појава у мојој околжни постоје односж завжсносхж, којж се у својој врсхп не päsликују нж најмање од односа завжсностж. којж посхоје л лзмеђу других појава у васжонж. Математика, да бл обухватжла разллчлхе зависностж које постоје лзмеђу колжчжна, створжла je оплшг појам функц пј е. а je фулкцлја б-а, значл: Са сваком променом коллчние а у везж je увек п ггромена коллчжне б. Ако сад појам функцлје уопштжмо тако, да се под њжм подразумевају не само I:вантпхахлвнп односж завлсносхл већ ж кваллтахжвнн, онда можемо рећл: У васжолл се не жалазж нгапха друго ослм елеменаха. лзмеђл т којпх лосхоје функцжскн одлоси. Онда наука жма само за задахак. да ове елемепхе л ввлхове функцлске односе птхо je могуће просхлје

122