Topola

оппше. У везп с тим описивањем мора постојати и расноред искуства, како бж се све што je заједничко само једномузамислжло, и тако са врло малпм умшш напором по могућству много функдискжх односа обухватило ц учжнжло применљивжм. Тако су жојмовд бројева врло погодна мдсаожа срества, која допуштају да можемо распблагатп врло ожштжм односкма у краткжм п прецизним формулама. Према томе je свет, како се један млађи мислилац (X ајн рж s Гомперц) дзражава, један уређенж догађај. Ту не може битп говора ни о супстандама ни о узроцима. Овака се супстанда, расплпњује одмах у читав низ зривааа. међу којима може бдтж само говора о дравддној сукцесжји ii коетздсхенджји, али никада о некој каузалној везж. Једино што постојж ж даље то je целжсходност биолошкнх функдија у жжвоту организма, али само као карактерпстична ознака, као путоказ за будуће потпуно егзактно ж економски уређено ожжсиваље. Код А в е н а р и ј у с а су елементи, међу којима владају односи функджја, матержјалне пржроде. 'Он сматра свакога човека са окодином, коју овај одажа и са којом овај стојн у вези. .пржнцдпијалном координацијом«, т. ј. једном заједницом која од почетка постоји. »Означено Ja« ж љегова околина чине једну делину. Сжстем С. тако Авенаржјус назжва мозак, централни je члан ове принцжпжјалне координадије. У појму о свету, који постаје код свакога човехса само по себи, преносимо опажања, мжсли и осећања наших ближњих у њжхову унутрашњост. Тако разлжкујемо дрво у нашој околишд такорећи »право дрво«, од његове слпке коју наш блжжњи носи у својој »души«. То »уношење« или »интројскдија« јесте удвајање света, које нжје основано на чињеницама. Удвајамо свет стављајућж на супрот »стварима« око себе нажце -мислж«. Онда н нажге тело напослетку спада yire »ствари«, само што у њему обжтава једно особено и особито биће, душа, која je носилац мислж ж осећања. Алж je, жо Авена ри ј у су, ов(у удвајање фалснфиковање чжстога искуства. Сваки je човек само дентралнж члан једне принципжјалне коорджнадије, ањеговајеоЕолина! уколико je он опажа. жсто што и његове мисли и његова осећања: »завжсна количииа од сжстема С« (мозак). Тиме што уводи појам принципијалне коорджнације п иlто све психичке феномене сматра само »завжсним количжнама система С«, мдслж Авенаријус да je уклонио супротност између нспхнчкога п физжчкога, ж да je понова васпоставио дрироднж појам о свету. за којж. жо његовом мишљењу. постојж само једна једина врста

123