Topola

124

збнвања. Али како je код њега мозак, дакле нешто материјално, основица за ввегово монжстичко схватање, то и његов монжзам има на себи увек нечег материјалистдчког. То што он назива »завлсндм коллчидама од система С« јесу, као и сам спстем Сд све што се у њему збива. увек материјалпс дрјаве, везане за један матердјални супстрат; и ако будемо тако конзеквентно до краја изводилп, ос-таће на крају крајева само материјалистичкп. монизал. У томе погледу сасвим другојачлје стоје ствард код Мах а. Како. као што смо мало час видели, М а х полази од идеалнзма и долази до најдрагоценијих сазнаља темељлим посматрањем сопственов душевног живрта, то je код њега монизам збивања спроведен много стрржије п конзеквентније него код А в е н а р и ј у с а. За н>ега су елементп, од којих се васиона састојн. пре свега осећаји. Овн. као дсихички феномени, пмају карактер догађаја. карактер безсупстратног збивања. који je својствен свима душевннм доживљајима. Долазећж тако до уверења, да се нп физнчкк феномени, ако се добро рашчлане, не јављају као постојане супстанде, већ такође само као догађаји, међу којима владају законптп односи, доспева МаТдо'правог монистпчког схватања, који нпје материјализам. Једннствени појам, који све обухвата, јесте појам збивања. Елементи нису - постојани. неттрамвнљтгтт а.томи. Beh елемонтарне п о ј а в е, међу којпма постоје односи функцпја. Зато изрично наглашује п сам М а х, да се не сме сакритн пдеалистичко порекло његовога гледпшта. Јер се до појма о чпстоме збивању и до његове конзеквентне примене може доћп само интроспективнпм досмаТЈзааед- содственог душевног жнвота. Да бд човек могао разумети то схватање, мрра се узвдсптд дад собом. Мора наћи такорећд Архпмедову тачку изван солстведога Ja, да би са ње прегледно досматрао свстски механдзан. II тек лошто се осети једншх са васионом л пошто дође до уверења, које je стекао каменар у Ан ценгруб ерр ви м »Kreuzeischreiber«: »Du g’hörst zu dem Allen und dös Alls g’hört zu Dir«, увпдећи, да je то што наздва својим Ja само пролазпп конгломерат космдчкога зблвања, у коме владају дстп законд као п у дрдроди. Олда ће се блстром оку мдслиочевом лојавдтд васдона као нлз законлтостд; л тако се дакае ту залста услело, бар за м е т о д пстраж двања. да се уклони разлика између физлчкпх д пслхичкдх дојава. Своје монистдчко гледиште пзложпо je Max joni јасннје у своме делу. »Сазнање л заблуда«. У њему (на стр. 460, 11. дздања) оп одобрава наздв којд сам дао његовом гледишту, назвавшд га чонпзмом збивања. Разлдку између физичког д псдхдчког одре-