Topola

ђује Max овако: »Фжзжчко je укудно свечнто пастоји_у просхору-«, » напротив, психжчко je оно, што je само једн ом е непосредно дато, а до чега свн остали могу да дођу једжно аналогжјом« (с. 6). Ово разлпковање не бива у почетку жскуства, него тек, у узајамном опхођењу међу људима. »Када би неко жекжм случајем одрастао лишен свакога живога друштва, тај бп мучно своје оскудне представе ногао ставити на супрот осећајнма, не би нпкада дошао до помжслп на Ja нпти до тога, да то Ja стави свету на супрот. 3 а њега би све збжвање бжло само je дно« (с. 460). »Када je човек, аналогијом откржо да постоје и друга жива бића, људи и жжвотиње, слжчна њему и која се слжчно опходе, и када je био принЈ-ђен јасно да увнди, да мора о њиховом опхођењу да суди с обзжром на околностж, које ож жије могао чулжо да опази, алж чжја су му аналога бжла жпак жозната жз властжтог жскуства, онда жжје могао другојачжје, већ je морао да жодели жојаве две у такве које су жриступачне опажању с в.ж ју, ж у друге које може само ј е да н да ожазж... Уједно му je онда бжла јасжа ж. мжсао туђега и сожствежога Ja. Обе су те мислж жераздвојне« (с. 459 f). Разлжковаље жзмеђу фжзжчког ж жсжхжчког за Маха je као ж за Авенаржјуса самовољно, ж зато жеоправдажо. Обојжжд жшге да васжоставе понова »чисто жскуство«, где то жздвајање нжје јожг жзведено. Ожж же траже нжжожно да вежу фжзичжо п жсжхжчко једжжм жепозжатим трећим, као bito чжнж С ж ж н о з а. чжја болчажска сужстанда лежж такорећж с оже стране фжзжчког ж жсихжчког. Напротжв, Мах ж Авенаржјус траже становжште, које бж бжло на ов о ј стр ажж фжзичког ж жсихжчкот. Тако бж хтео Ма х да се врати на пржмитжвно становижие жомоћу »вежгтачке нажвностж« (Erk. unđ Irrtum, 2. Aufl. S. 16), жа, пржмжтжвжо становжште, где још жжје жзвршена разлжка између телесжога ж душевнога. Постоји само једжа васжона, само једжо једжно космжчко збжвање, Еоје немамо разлога да растављамо у два одвојена света. За Авенаржјуса je жрж том вжше меродавно сжстематско стажовжште, за Маха ожет вжше методолошко. Авенарнјус тражж само један »природнж жојам о свету«, дакле један систем, једно гледжште на свет; Ма х, жажротжв, само једно становжште, које не мора одмах далапусти када жрелазж са фжзжке жа псжхологију. Према томе je М а х о в о ехватање методолошкж hohe за м а не метафизичкж, и као такав од велике вредности за истражпвање, а нарочито за жскључење Жзлжшнжх проблема. Али се не да порећи, да методолошкж принципп Махови садрже елененте једнога гледишта на свет, које смемо жазвати монизмом збивања.

125