Topola

126

Без сумње да je овај моплзам много тачнијп и конзеквентнлјл од свпх друглх монистлчклх покушаја. Алл критика мора л ту да видн, да ли се ово схватање може спровестл. Јелн уопште могуће искуство на становишту, које je с ове стране флзлчког и пснхичлод н може ли ту бити озбиљно говора о неком појму о свету? Не састоји се нскуство само у дожнвља ју члњеллца. оло претпоставља свуда већ њину формацлју и структуру. Свл утлг-дл. којл с поља долазе. морају такорећи проћл кроз дентраллзовану човечлју организацпју. кроз систем С. како то Авенаријус каже, да би моглл постатл лскуства. Да би се -могла доблтл искуства. која бн се дала биолошки применитн, неопходно je потребно да људи заједшгчки раде. А таква ее искуства. као што смо напред показали. не могл - учпннти без фундаменталне аперцепције. ата већ претпоставља сулротност пзмеђу Ja п света. Ова je супротност упрадо потпуно првобитна. и на љој се од почетка оснива људско мншљење п делање. Можда смо у стању прпвждно за којп тренутак п да заборавнмо на њу. ако се нешто налазпмо на једном високом брду потпуно удубљени у посматрање величанственог призора. Исто тако и \ естетском уж.ивању л-метничких ремек-деда ж у уметничкој екстази наше се Ja такорећи губн у уметнпчком делу пли у божансх-ву. Алн то су само прелазна стања из којпх се убрзо наше Ja буди као из некога сна. да бп се стварајући и заузимајућп положај према свету осетпо понова самосталним. Ту двој пн у. основану у људскоме бићу. која уједно захтева н спнтезу која се непрестано обнавља. опнсао je врло жпво Ка рл Јое л у свом занпмљивом делу Душа и свет«. Сродан. али ннкако идентичан. Авенариј усов о мл Маховом схватању je м о н л з а м, којл je Ернст Хекел увео као култ ур н л пок ре т у својој књизн »Загонетка света«. л којл je Вл лх елм 0 ст ва л д храбро л вешто заступао у обллку енергетлчке лрлродне п културне фллософлје. oств алд оснлва своје гледлште ла фдзлчком појму епергије, и прлмењује ово срество млшљења на душевнл жлвот. говорећл о некој »пслхлчкој енерглји«. Протпв таквог прошлрлвања појма енерглје појавлле су се на свакл начлн важне сумње. и то прво, зато. што се карактер душевплх појава не да обрадлтл физлчклм појмовлма ако се на то ле прлсллл, п друго, што претпоставци о консталтностп пслхичке енерглје протлвурече важне лсторлске л пспхолошке члњенлце. Па лпак морамо рећл. да je oст вал д својом »енергетлчком фллософлјом културе« као л својлм »монпстичким недељним пртповедлма« доказао, да се важнп културнл проблемл