Topola

дају врло јасно п поучно обраднтп са љеговог становшпта. Алж je монизам. који заступају он и савез мониста којпм он управља, како рекосмо. вжше један културнж покрет него , фжлософски систем. Тенденција je тога савеза пре свега уперена против данашње цркве, а главни му je задатак, да гледпште пржроднжх наува на делокупно збивање доведе до победе. Покушајп монистагда perde онтодошкж проблем, развжлж су у великој мерж моћ нашега мишљења ж научилж нас да свој поглед управл>амо_на дедину. Међутим жзгледа, да се до данас жпак није успело. полазећп од једног основног прнндипа, да се • схвати мноштво у свету лојава као потпуно хомогено. Чак ж ако се ограничттмо на формаднп појам збивања н потражжмо спојну везу у општој законптостн, нпак, као што смо горе видели, лостоји и даље двојпна. Зато су се многж у најновжје време вратили понова схватању дуалвша, које je привидно од маље научне вредностж, али које у стварн више одговара жстжнжтом жскуству. Сад ћемо се занпматж пробленжма којж пз тога произжлазе. § 33. Дуализам. Још пре сваке фплософске сжекулације, налазећи се на тлу правгтжчнога гледжшта на свет. приметжо je жовек разлику жзмеђу жжвога и оно га шт онж ј е жив о. Све што нема жжвота мирно je. докле га нека спољашња сжла не ставж у покрет; међутжм се све лгжво креће само од себе ж на целжсходан начин. Према томе ; у живоме мораГда постојж неко бићеј 'које изазива. Али као што gmo вжделж, на такво схватање наводж већ фундаментална апердепцжја. Због ње je средиште снаге, оно што покреће. премештено удутра у тело. не осврћући се у почетку на облжк ж судбжну тога унутрашњег бжћа. Онда су се у тову развжћа јавила два важна момента. Чињевжца смртж, разуме да оно, што изнутра оживљује тело, тога часа аега. жажушта. Потом дођоше ii разна искуства жз-'жжвота снова. Пржмжтжвнн људж сматрају снове стварнжм дсжжвљајима, ж верују у жстинитост онога niTO су у сну вждели. Сигурно да су жосле смрти некога жоглавице многи од његових саплеменика сањалж о њему и пржчалж један другоме, како жм се покојник ј ав ж о у сну. Тако je животворни принцип жлж д у ni а добжла облик. ж људи су почели да верују у љен надгробни жжвот, и у тој вери кредили један другога.- Тако je пој а м ду ш е једно од најстаржјих ж највећих сод и ј алн ж х згушња в а њ а.

127