Topola

Према веровању дримитивних народа, које je свуда распрострањено, састојп сеучовек из два разна бића, из видљивог п опжпљивог тела, које сачињава правога човека п које je носдлад његове личности, и из нетелесде, неопжпљиве, али зато ипак, не дотлуно иматернјалне д у ш е. Душа се преставља као ваздух, као с е н к а. Она лривремено оставља човека у сну, а напушта га за увек у смрти. За примитпвног je човека тело све, душа мало плн Јчишта. Када калибал пождере непријатеља уверен je да je са њим лождерао п сдалу лхрабростиразумубпјеногалрохлвника. О.мпрове песме показују нам, како човечнје особпне лриањају за његово тело, док душа дкивн као сенка, тугује за расханком од тела п чезне у аду за торљлм светом. То се одмах мења, чим сложенији облпди содијалног живота добуде човека да духовном у себи лрида већу вредност. Спрови анимизам лрпмдтивних народа, мистичке маштарије Олирове устулају сад место сасвим другим лредставама. Душа je оно што je у човеку драгоцено, вдше п божанско. Њено слајање с телом сматра се скрнављењем, те тако настаје чежња д нада, да he се душа ослобођела .телеснога ролства вратпти своме божанскоме прадзвору. Сеоба дл т ше у дндиској и ллтагорској фдлософлјп вере схвата се као дуг лроцес лречдшчавања душе, а у реллглјд ОЈЗфика мисао л мотдв сачлљава лотреба спасења. Под утд'цајем тих лравада учи Платон у »Федону«, да je душа бесмртаа, ла се труди да докаже логлчки да je она лостојала лре рођења пда достојд такође досле смрти. Тед се сада духовно сматра лотдуно лматерија.ллим и да je оштро одвојено од телеснога. Сам Пла то н држи-да je стварно само оно што je духовно, л не лрдзнаје датердји никакво истднлто бнће. Међутим фллософ искустна, А р псто те л, којд д чулним лредметима лризнаје лотлуну реалдост. лрвл формуллше фл лос о фс кп дуа лд за м. Њему je душа само облл!;, савршенство (ентелехија) Лхивога бића, и она лропада заједно с телом. Али осим душе постојд и дух разллчит од_хела, којл у телу обитава док je ово живо, а лосле се од њега одваја д живи засебндм животом. Али тело, душа д дух ндсу два прднцииа него тр л. То се учење о тројству, тријаллзам. одржава још дуго времена у хришћанској фнлософдјд. Алд реч, која означава дух за разлику од душе није она (nus) коју je зжотребљавао Ари ст оте л, већ дзраз који je нешто материјално. To je грчка реч лнеума (лат. spiritus), која нгра улогу у с т.о ј и ч к о ј философдји прггроде. Буквално она зиачи »дах«, алп се лод њнм подразумева једна сасввм

128