Topola

132

чела ж онда када се јављају нове форме енергије, какве се на пр. вжђају код раджо-актжвних супстанца. Само што жржнциж одржања енергжје нжје нипошто једини начжн жсжољавања каузалности. У областж жсжхжчкжх (Јјепо.мепа, у царству духа, налазжмо каузалне односе, код којжх же може бжтж говора о некој кожстажтностж енергжје. Већ духовнж развитак свакога човека жонаособ показује лењање душевног капацжтета. Оно се јавља ж велжчанственије и много јаснжје у жсторжском развжтку човечанства. Проналазак штамже развжо je у толжкој мерж духовнж кападжтет човечанства, да то нп жреставжтж не можемо. Играјућж се ожержшемо данас жојмовжма, које je некада Арж ст о т e*! са највећом муком стварао и изражавао. Пржндип одржања енергжје нжје жжкакво жогодно срество за разумевање духовног развжтка. Изгледа жам да je много лодесжжје на духовноме дољу Вун то в жржждиж раст ењ а духовне енергжје (Wundt, Ethik, 4. AutL, Ш, 41). У фжзжчжом je свету каузалност ограничена, ж оснжва се жа начелу једнородностж узрока и дејства. У свету духа ж духова, додужш, свако je збжвање прбузроковано догађајима који су му жретходжлж, али дејства жрелазе гранжцу тога претходнога. Фжзжчкжм појавама следују духовне, алж се ове, тжме што утичу на многе људе, умногостручавају п умножавају у бесконачност. Нема узрочностж само тамо где важж закон одржавања енергжје. Нж узајамнп односж, којж стварно жостоје жзмеђу фжзжчкжх ж жсжхжчкжх појава, односн, којж се дожжвљују свакога дана ж свакога часа, не могу се нжкако другојачжје објаснжтж, до једино узајамнжм утжцањем п проузроковањем. То се објапгњење не иротжвж, како се то често тврдж, нж једном научном закону мжжшења. Не садржж жојам узрока ж то, да дејство мора бжти овоме еквжвалентно жлж чак једнородно с њнм. Чак ни у физжчком свету узроцж којж »ослобађају« нжсу еквжвалентнж ослобођенжм дејствжма. Међутим су све жсжхжчке појаве нека врста ослобођења, ж вржш са своје стране ожет ослобађајућа дејства. о узајамном утжцању жзмеђу фжзжчког ж жснхичког не жротжвж се нжжошто нж једној научно утврђеној чжњенжцж. Напротжв она je једжно објажгвење, које je зажста без приговора, објашњење нашжх најчешћжх ж најсвакодневнжјнх доживљаја, које не сжлује нж један члан актжван у тжм дожпвљајжма. Према томе, у свету побтоје физжчке појаве, т. ј. такве жојаве, које се чулно могу опазжтж жлж постатж таквпм, а које у истж мах изгледају да су везане за неког супстанджјелног носжоца. Даље жма психичких жојава, које се не могу нжкада чулжма ожазжтж. ж које, жосматране за себе, не дају повода да се претжоставж супстанци-