Topola

133

јелнж носплад. Јединство њихово у човечијем органжзму почжва на узајамном утжцању, што je сасвим појмљжво. Ово je схватање научно могуће; те тако ж данас заслужује дуалжзам, да га схватимо као оправдано гледиште на свет. У најновжје су време амержчкж мжслжоцж вратжлж понова угдед првобжтном пл у рал и з му. Ово je Дотпуно свесно, алж ж много радшгалнжје враћаље на становиште разума којж не фжлософжше. Овај je правац у везж с прагнатжзмом, и зато га бранж најенергичнжјж представнжк прагматжзма, Вжљем Џемс. Нагон једжнства код човека треба да буде управљен једжно унажред, а нжкако уназад. Првобжтно свет нпје нжкакво јединствб. ЈБудскимсе радом мора тек постжћж једна једжнствена органжзацжја. Код тжх мжслжоца фжлософжја нема нжкаква жосла са васжоном, већ само са земљом ж са људима којп обжтавају жа њој. Плуралжзам je с једне стране раджкалнж емпжржзам, с друге стране енергичнж актжв ж з а м. II док ова последња тенденцжја, која гонж напред ж бодри на акджју, може постатж врло благодетном, дотле се у теоржској основи ж сувжше занемарује једжнство које je наука до сад постжгла. Фжзжчко-хемжске појаве жмају толжко заједнжчкога, да je њжхово спајање у један појам оправдано ж жотребно. Исто je тако заједнжчжа ознака свих жсжхжчкжх феномена, да су нечулнж и сличнж догађајжма. Ако ж једној и другој групж оставжмо њжхову самосталност, онда смо довољно воджли рачуна о стварном жскуству. § 34. Космолошко-теолошки проблем. Бог и свет. Супротност жзмеђу душевног и недушевног, жзмеђу тела и духа, која се већ нажвном схватању намеће, и коју фжлософжја жли пржпознаје (дуалжзам) жлж гледа да пребродж (монжзам), постала je много јаснжја посматраљем човек а. Али je ранжје од човека бжо свет, којж га окружује, жредмет фжлософске спекуладжје. Једжнство светских догађаја, које су људи рано пржметжлж, законжта правжлност, коју' жоказује већ ток годишњжх времена, тражжлж су објашњења. Пжтање о жравој пржродж васжоне, о њеном пореклу, њеном развжтку ж њеном евентуалном пропадању сачжњава садржину космолошког проблема, чжјжм се решењем бавж фжлософжја пржроде, која je део метафжзжке. Првж грчкж фжлософж мжслилж су, да he најпростжје објаснжти једжнство ж законжтост светскога збжвања претпоставком једне једжне основне матержје, жз које je жмало све да постане. Воду, ваздух и ватру сматралж су разнж мжслиоци таквом праматержјом.