Topola

сведу на квантитативне. Хемжске се особине налазе у самој матержјж, а ннсу унете у њу сжоља. Антжчка се фжзика оснжва готово жскључжво на механжчком схватању које жарочжто матержјалжстж у новжје време енершчно бране. Многж покушавају да своде и појаве у живим органжзмима на механику и хемију, не пржмајући претпоставку једне жарочжте жжвотне сжле. Појам Бога не жротжвж се механжчком схватању, и често je с њжм спојен. Бог je овде онај којж уређује (Анаксагора), жлж жрви покретач (Аржстотел) материје. која je веЕ пре њега постојала. Чак и појам Бога као творца света може се сиојпти са механжчким схватањем прпроде, ако се само замисли да je Бог вжновник механичких закона у природн, који не мења већ једном дате законе. Механичко схватање гледа нарочнто у новије време да појам/_ сврхе потпуно елиминује из објашњења природе, и у томе ; слаже са телеолошким схватањем. Телео лог и ј а je дакле онај правац мишљења, који, истичући делисходност појединих догађаја у свету, а нарочито појединих телесних органа, претпоставља, да je нека виша интелигенција уреджла свех по одређеном жлану ж у одређеном цжљу. Платон замера Анаксагорж, да се љегов nus бави само уређењем, а не даје рачуна о цжљу жоједжнжх уређења. Тедеолошко схватаље сматра Бога творцем ж управжтељем света. To je гледжжгге најјасжжје Старом Завету у ј пржчж о створењу света. Одатле je оно жродрло у западне монотежстжчке релжгжје, тако да оно сачжњава језгро најважнжјжх верскжх сжстема. Зато жам je то схватање још од детжњства пржсно ж добро жознато. Овај облжк телеологжје жретжоставља jy Жчнога Бога жзв анс в е та, те се зато, жхто жрелазж гранжце жскуства, жазжва такође трансцендентном т е л е о л о г ж ј о м. У новжје време - развжо се поред овога и другж један облжк телеологије, којж делжсходжост сматра тенденцжјом која. се жалазж у- предметима, нарочдто у самжм органжзмжма. Ta je жмажентжа телеологжја схватаље такозване науке развжћа. На свакж начжн да ту жогладжто долазж у ббзжр оргажска жржрода. Претжоставља се, да се у свжма организмжма налазж нагон за самоодржање ж одржање врсте. Услед тога жагожа развијају се органжзнж према 'условжма жжвота, ж све се боље жржлагођавају овжма у борбж за ожстанак. Ово гледиште. које je Лам арк засиовао ж Гете често застужао,

135