Topola

доврдећи je у тесну везу сљубављу. А р и с т.о-т е л je ’у његовој чувеној жоетпци дао теоржју иссаидкс уметностж, особжто трагедије; док je X о рац. жскоржшћујући у многоме Аржстотела, саставпо свој спжс о жеснжчжој уметностж. Новж жлатонжчар П л о тж н оставжо нам je две темељне расжраве о лежоме, које још данас заслужују велжку пажњу.' С времена на време даЖрГје ж скрластичка фжлософжја сво је~естетжчке пржлоге, алж je тек осамнаестж век, са богатпм развжтком осећајнога живота уроджо ж научнжм истраживаљем смжсла за лепо. Енглес Шафтесберж (1671 —1713) својом естетском фжлософијом морала, ж Скотж Xо у м (1696 —1782) жБе р к (1728—1797) својом лсжходожlком естетжком допринелж су врло много познавању естетскжх дужхевнжх жојава ж бжлж су од јаког ужлжва на немачке мжслиоце ж песнике. Мећу франдускжм естетжчаржма у 17. ж 18. веку дао je нарочжто драгодене мжслж Джбо у својжм »кржтжчкжм рефлексжјама« (1719), које су тек у најновжје време стекле заслужено пржзнање. Он налазж. да je естетско ужжвање зато пржјатно, што пржјатно занжма дух. На ову врло важну ж благодетну мжсао вратићемо се доцнжје пржликом сопственог жржказжвања естетскога понажшња. После Вжнк ел м а на, којж се труджо да жспжта идеал лепоте у антжчкој уметностж; жосле Лес жнг а, којж je раджо на томе да одвоји задатак песнжАке уметностж од задатка ликовнжх уметности ; и Хердера, којж je мислжо да je у дубжнж народне дужхе откржо пражзвор поезжје, жредузео je Кант у својој-. »Критждж моћж расуђивања« да да естетждж научну основу. К а н т je дошао на срећну мжсао, не да жсжжта лепо већ нажхе судове о укусу; и та његова мжсао заједно са жсто тако тачнжм коЖко~важнжм тврђењем, да je наше ужжвање у лежоме нешто »без интереса« т. ј. нешто пхто није пропраћено жожудама, дају и данас јож! фжлософској естетжцж садржжну и правац. Кантову je естетжку јожг даље развжо Шжле р. Његова омжљена мжсао, коју je изразжо још пре него што je ужознао Канта у својој песмж »Уметнждж«, да je смжсао за лежо једжно својствен човеку, ж да je он жзвор сазнања ж морала као ж сваке културе, не може се одржатж, ж мора данас с обзжром *на модерну науку развжтка бжтж потпуно напужlтена. Међутжм извођење уметностж из нагона за игру, о чему он расправља у своЈим-пжсмжма о ском Iаспитању човека«, јесте једна од најзначајнжјжх ж најжлоднијжх мжслж што je дала естетжка. Тек у последље време почела се достојно ценити ова мжсао, ж продужжло се зидатж на њој.

143