Topola

144

Естетиком су се много занжмалж Xег ел, Шелинг и Шопенхауер и то у смислу метафжзжке лепога ж уметностн. За X е г е л а je уметност најнжжж ступањ, у коме апсолутнж дух долазж до објектжвацжје, док релжгжја ж фжлософжја образују вжше ступњеве. Овж су се стежени, жо љему, развжлн жсторжскж један за другим.н један жз другог у староме веку, у средњем ж новоме. Лепо. особжто уметнжчки лепо je по Xег ел у жросжјавање жде је у матер и ју, жта се мжсао многоструко развжја даље. У Xег ело в о м духу обрадилж су естетжку жФр. Фжжхер ж Каржјер. Ф ж Ki е р je у својој Естетждж дао најопшжрнжјж ж најјезгровжтжји иржказ ове джсцжжлжне. За Шелж жг а je целокупно стварање једно уметнжчко дело, а ito Шопенхауерује уметност највжша тековжна људскога духа, јер je ту слежа ж глужа воља жжвота жотпуно савладана, ж једжно чжст жнтелекат долазж до жзражаја. Шопенхауер сматра, да je највжжlа уметност му зжка, која нам откржва најдубље тајне света којж je њој жржступачан. Насупрот овој естетжцж, која се бавж жскључжво садржжном , жржказанога, верује Xерб а рт, да суштжну лежога сачжњавају само жзвеснж облждж ж односи. Ту je естетжку, као жауку о облиджма обраджо хербартжјанац Роберт Цжмерман, коме жмамо да захвалжмо ж за прву жсторжју естетжке. Док се свж тж напред жзложени покушајж држе спекулативнога правж;а ; ударжо je Г. Т. Фехн ер - у својој »Претходној школи естетжке« (1876) новжм жутевжма. Ранжју естетпку одозго трудж се да заменж дстетиком одоздо, жда емпжржчкжм и ексжержменталнжм путем дође до закона естетжчког дожадања. Проширенж опжтж ж дубока псжхоложгка аналжза, коју je употребжо Фе хн е р далж су многе драгоцене резултате и јсш вжше родстрека. Нарочжто je драгодено откржће, Фехнорово разлжковање джректног ж асоцжјатжвног фактора у естетичжој оценн. Извеснж чулнж утжсдж, као једноставне засжћене боје жлп комбинацжје боја, тонови ж звуцж, као ж жзвеснж облжцп ж лжковж жзазивају джректно или елементарно допадање. Међутжм веће слике, кжпови а нарочпто спевовж утжчу естетскж на нас тек преко' представа ж осећања жзазванжх асоцжјацжјом. У Фехнеро*вом се духу продужжло марљжво да радн експержментом ж аналжзом на жстраживању закона уметничког стварања и естетског ужжваља. 0 резултатима ж задаћама ексдерименталне естетжке дао је-0 св алд Кж лп е сјајан и врло поучан реферат у Впрцбургу на конгресу псжхолога, којж je објављен у жзвештају са тога кон-