Topola

rpeca. Анализу естетског ужи Вања унапредилн су врло много последњих година особихо својим радовпма Тео до р Лнпс, Кон рад Лан ге, Ј-оханес Фолкелт иXу г о Шппц ер. Макс Дес оар je основао нарочптп часопис за естетпку, н тако створно централнп орган, којп садржи многе драгодене прнлоге. Као особцто нмпулсивна нова гледшпта означићемо Лппс ов о уживети се у осећахве« (Einfühlung) и »свесну самоплузију« ’ Конрада Лангеа. Липс подази о"д ЛретпбставкеуДаДсвадШ естетскпЈ)бјекат представља нешто ждвд> па назива душевно стање, у коме се налазимо када се пренесемо -у живох естетског објекта. »уживљењем у осећање«. То лчкнвљеље у осећање налази Лппс већ у самом схватању просхпх геонехриских орнамената као п у посматрању прпроде, па проводи хај принцип конзеквентно п врло имнулсивно кроз све уметностп. Конрад Ланге опет в.иди главно обележје естетског уживања у томе, што прплнком посматрања уметиичких дела свесно доживљујемо са мообмапу. Ми нпкада не заборављамо, да се пред нама налази само приказ а не ч сам објекат. Свако уметничко дело садржи у себи елементе крји помажу нашу илузију п такве којн je ремете. II проментт, која се збива између привида и стварности, сасхојп се. no Ла нг еу, естетско уживаље. Пошто je цео покрет још у току, није могуће тачно разликоватп шта je поуздано познато од онога што се само нагађа. Зато ћемо укратко изложћти само правце и тендепдије модерне естетике. Спекулативна естетика није потпуно бачена у запећак као спекулативна психологија, али се п код ње већ главно интересовање управља на жскуство. Бмпиржчка естетика делп се у нормативну или техн пч к у и у описну или аналитичку. Нормативна естетика поставља правила за уметника п норме за одењивањача. Правила за уметнике тичу се уметнпчкога' заната а њега назжвамо специјално техником. Она je различна код појединих уметностп и има различиту вредиост. Ликовне уметности, као грађевинарство, сликарство и вајарство захтевају претходно велику научну спрему и техничко образовање. Њихова се техника мора изучити пре него што отпочне уметнички задатак. Како je та механика тешка, то се врло лако догађа, да многи сматрају да je уметнички већ оио што je технички коректно. Дакле ту je техника од велике важносхн хе се лако прецењује. Техника тонске умехности заххева .хакође темељпу а често п хешку сту.дију, па ипахс и поред хога ту се обраћа већа пажња џк

145

Увод у философију