Topola

специјално уметничко, и много се савесније разликује између технички коректнога и музички важнога. У песничкој уметиости, на послетку. дехника жра управо подређену улогу. ЊешшДsртаном. језикбм, управља свако, и једшкГ сУУдрамској уметности ирнмењује пзвесно знање бинских односа. Ту liiije никада довољна вешта техиика да би се постигао уметнички успех. и ако се не да nopehn. да се са нешто бжнске уметности може датп доста добар позорншни комад. Према томе je техничка естетика ■ од. ведике-вредносхи. з.а ликовне уметности и музику, док за песничку уметност има незнатну вредност. Али она увек досеже само до језгра естетских пнтања. пошто се више бави спољашњим радовима иего садржннрм уметнпчкога дела. Напротпв описна пли аналитпчка естетпка труди се да прондкне дубоко у то језгро. Гледа да расветли са сваке стране услове, под којима уметнжчко'дело постаје и утиче. у души уметнпковој. у културшш приликама, у укусу његова времена. На тај се начин естетика цепа у психолог нј у и истор иј у. У ствари je пак јединство пснхолотког и псториског метода које нас најпоузданнје водн до потпуног разумевања уметнпчкога дела. Поред ових разлика што се тиче мстода и циља естетике, у новlф се време јављају п таквн естетски лравдп. којп се међусобно не сдажу у схватању задатка уметности. Мпслнмо на и д е а л и з а м п на реализам илп н ат у р а л и з а м којп je протпван њему. Естетски пдеалпзам сматра да je циљ уметностп у томе. да нас дигне у впшу сферу »чистије стварности« и да прнказнвањем узбудљпвих људскпх судбпна открпје дубље суштину прпроде, тадо да се осетимо узвншени п очишћенп п уједно окрепљени за вршење свакодневнпх задатака. Према томе се иора нз уметнпчког прнказа елимпннсатп све што je прљаво. све ниско. да, чак две што je банално. * Насупрот томе тврдп н а т у р а л и з а м. да нам уметност мора да прикаже свет онакав какав je. Само je најтачније п највернпје приказивање достојио уметнпка. Ако прп том много што шта пзгледа ружно и одвратио то натурализам хоће управо тим да нас потресе у дубини душе. НатурШШм je. осим тога што je дао чувена делај бранио са много снаге и вештине своје теорнје. Последњнх су се годшга појавили нови правди. којп траже неку врсту синтезе натуралпзма п ндеализма, али коју још нису постигли. Симб олп за м у сликарству п поезијк прелазп преко

146