Topola

чисто објективног у дриказивању, уносећи у ликове и речп нешто тајанствено, које махом разуме само круг доевећених. Им пр осј ониз ам се труди да репродукује по м ir потпуно мо.ментани утисак уметншшв. али je често у томе нејасан п збркан. Уолште се запажа у уметности нека врста нове роман тп ке, која пде за тим да животу да дубљи уметничвп облик и смисао. По нашему миш-љењу. може се са научним уверењем заузетп f-тав према овим правцима само оида, ако се естетика иостави на генетнч к у и би о л ошку основицу и предузме позиавање лепога ж уметностп у њиховим изворима н њиховој вредности за одржавање живота. Оиде ће.мо само скицирати осиовицу једне такве естетикеГ **■4 § 3<. Генетичка и биолошка естетика. Од Кан т а смо научили, да у естетском суду не везујемо иредставу разумом за предмет« него »за субјекат и за осећање радости и нерасиоло/кења«. Суд укуса. вели Кант, није суд,,сазнања. Јвиме се не означава ништа на предмету, већ се у њему осећа сам субјекат како га представа афицира. Допадаље, које налазимо у лепоме, разликује се, по К а н ту, од радосхп коју налазимо у пријатноме и од радости коју буди j нама оно што je добро. Ирнјатно као и морално-добро-ут ич У на наше жељење, док je допадање, које налазимо у* лепоме »несебично« или како још можемо рећи, чисто осећање. Ка н т je својим жстраживањем преобразио естетику и такорећи одвратио јој логлед споља. Изгледа да je потпуно доказао, да се-централни проблем естетике мора састојати у томе, да што дубље проникне у суштину естетског уивањ.а. У томе je Ш и л е р учинио врло важан корак унапред, узев. како већ поменусмо. ради објашњења естетског ужнвања аналогију игр е. По њему je игра манифестација сувишних снага. т. ј. оних, које приликом' вршења животних потреба не налазе примену. Тако je игру схватио и Херберт Спенсер, док je међутим Л а з а р у с, коме je пред очима лебдела игра одраслих, извео игру из потребе за опорављењем. Ка рл Гр ос, који je исдрпно испитао игру младих животиња и деце, види напротив у игри пр ипр е мн-у веж б у за укивот. Сва се та схватања дају спојити и естетски применити, ако не сметнемо с ума ; . да> у игри радрст потиче из саме акције, а не из некога циља који треба том акцијом постићи. Код сваког озбиљног

147