Topola

посла, који предузимамо, лебди нам пред очима цпљ који имамо да постигнемо, рад који имамо да извршимо. Представа тогациља, то je miojiac бодри и гонп, циљ који нам стално лебди пред очпма то je што нам помаже да савладамо све тешкоће ж поднесемо све непријатности, без којих не може битж ни један рад. Мсђутим нам пгра баш зато и прнчшвава радост, што нас пријатно забавља. Ова радост у игри, која потнче из манжфестације физпчкпх п психичких снага, само je специјалан случај једног општег биолошкопсихолошког закона, који je до данас-остао готово незапажен. Свн органи II све фумкдије, који су се у току времена развилп у психофизичком организму човечпјем, траже у неку руку да дођу до делања. Објектпвно послатрано ово je делање по тр е ба, т. ј. услов за одржаље п развпће људскога органпзма. Потреба je зато, што органи и функцнје, који немају прилике за делање. долазе у опасност да за кр жља ју. Удови. који се дуго не крећу т коче' се, а-ако се њихово функционисање дуже спречава. постају за овек непокретни. Деца, која оглуве у трећој плн четвртој годишд ло правилу заборављају и да говоре, јер се вшџе не подстиче функција слушањем туђега говора. Та се потреба за делање појединих функдија рефлектпра, као што je случај и код других i потреба, у свести. те тако настаје читав низ субјектнвно оеећаних потреба, које ћемо иазвати* функцпскнм потребама. Међутим je свава потреба, онда када je актуелна. једно осећање нерасположења, које je везано за- одређене представе н које нас наводи да предузимамо мере, које трају дотле док осећање нерасположења не шпчезне. Тако нас глад или потреба за храном гони да добавимо храну ма на какав начин, после чега нестаје осећања нерасположења, које замењује осећање радости штб смо сити. Исто je тако везано за нерасположење свако дуже спречавање функ цн ј е нужне за живод док нам крепко обављање дотичне функције прнчињава радост. Тако на пр. када дуго седима осећамо потребу за кретадж, и у том нам случају крепко пешачење причињава већ само по себп радост. Таква једна функцпска радост није везана ни за какве жеље. већ представља за нас потребу и повећање целокупног процеса живота. Радост коју осећамо у игри није управо шппта друго до осећање расположења, које je поникло из задовољавања функцнских потреба. Ä то псто важи п о естетском уживању. Есте тс к о уж пва њ е мора се схватити као јед н а в р»с т а функц пс к е радости, т. ј. као радост, која потиче од делања разних пси-

148