Topola

160

зивање прима често на себе задатак, да научна сазнања, која-оиерпшу појмовпма, представи очигледним сликама. Апсхракхнн научнн појам претвара ее ттод руком улетносхн'у живу, врелу, очнгледну представу, коју онда честа крстимо многозначајннм гшеном ид е ј е. Платонове идеје нпсу ништа друго до ‘ појмови, које je уметнпчкн дух дубоког и генијалног мислпоца. оваплохио у очигледне представе. Баш зато je и могао Платон да верује у самосталну егзистенцпју тих уметнжчких умних производа, и да их сматра праликовнма ствари од великога дејства*). И Xе гел о в а мисао, да се »лепо« може одреднтп као »чудни изгдед njeie(Hegels Werke, X, 1,141), да je. лепо као носилац идеје. ддентично са истпнитим, постаје разумљива, ако се прж том има у виду тппичнп карактер св!ког уметничког прнказа. Али нзгледа да je у истн мах п најдубље н најјасиије схватпо Ш и л е р везу између уметностп п науке, која почива на тшшчној представи, ма да се не може одржатн његова мисао, да je тек смисао лепохе пзазвао иагон сазнања. Чесхо умехнжчка фанхазнја предсказујућп пде пспред науке н крчи јој пут: »Eh’ vor des Denkers Geist der kühne Begriff des ew'gen Eanmes stand, Wer sah hinauf zur Sternenbiihne, Der ihn nicht ahnend schon empfand?« Али ако je наука идући својим сопственим пухем успела мучним истраживањем и строгим мшпљењем да проникне хајну прпроде и да ухврди законе збивања, онда je опет ствар уметнжка. да тсрунтгше и поврттти, рад мислиоца. Шхо наука у сухопаршш формулама и мртвим појмовима обзнањује својим ученицжма, хо тек мора умехност да оживп својпм сликама, како би сви људи могли апстрактну нсхпну впдетп конкрехно пред собом п прпмпхп je у своје срце. »Was in des Wissens Land Entdecker nur ersiegen, Entdecken sie, ersiegen sie für euch. Der Schätze, die der Denker aufgehäufet. Wird er in euern Armen erst sich freun. Wenn seine Wissenschaft, der Schönheit zugereifet, Zum Kunstwerk wird geadelt sein.« Али je од вајкада умехност стајала y много хешњој вези са р е л и г и ј о м. У схаром веку у Грчкој, као и у средњем и новом веку схавила je умехносх своју моћ да проси љубав у службу

*) Када Наторп, у својој књнзп о Платоновој науцп о идејама. с>гатра пдеју законом, то je он, по моме мишљењу, погрешно разумео естетску п умет ничку основицу иа којој je поникла Платонова наука.