Topola

§ 39. Проблем слободе воље. Питање, да ли je човечлја воља слободпа. ле спада у она која се дају просто одговорнти са »да« илж. »не«. Пжтање се поставља са врло разллчжтжх становшпта, тако да реч »слободна« добжја свакж пут потжуно ново значење. Према томе не постојж само један једжни проблем сдободе воље, већ више таквжх лроблема. Могу се најмаље разлжковатж тр ж разна стажовшпта, ж према томе толики исти број разноврснжх лжтања. 1. Оно што се обжчно подразумева под проблемом слободе воље, то je метафжзжчко жли онтолошко лжтање. Ко у томе смислу тврдж; Човечија je воља слободна, за тога реч »слободна« зкачи жсто што ж; налази се изван каузалног закона. Додуше сваки пржзнаје, да представе п судовж утжчу као побуде на нашу вољу, а обжчно се и не лоржче, да код облшса наше воље жграју осећања улогу импулса. На сужрот свжма тжн утидајжма, тако учи :!{lигта.lнца метафжзжчке слободе воље, човек који раслолаже својом вољом има моћ да се потпуно самосталло одлучује. Свака je одлука воље слободно дело моје лпчностл. Моја je воља једжнж тзрок моме лелу, а сама има за узрок јелпно себе.’ У овом je смжслу свакл акт воље апсолутнл жочетак. На вољу могу утждатн мотлвж и пмпулси, алж дефжнжтпвло одређела жлж детермлнжсала може бпти једлдо сама собом. Пошто' дакле~ лжжгта споља не моЖе да управља нашом вољом, а лл одлука ле може пллада бптл детерджнжсана друглл узроджма, то ово гледжште о апсолутној, метафжзжчжој слободж воље озпачавамо плдетермжппзмом. Прлсталжце ове теорлје полазе од лсихоложгке чжњеджде. да смо лре сваке оддуке уверенж да бжслш - могли. и другојачије, а после одлуке да тврдо верујемо да смо моглп л другојачжје. Дакле, скрећу лажњу ла то, да се свакв пбступак воље не да предвждетж, а лолевсад се служе п етпчким аргументом. Нажме, ако треба да "будемо одговорлл за своје поступке, то -се може спојлтл само олда са захтевом правлчпостл, ако смо у својој одлуди бллн потпупо самосталлл и слободнл. llpopiß тога схватања лзносе се необичло важни аргумелтп. Најпре се скреће пажња ла то, да се свака састојп ппак л у фжзжчкжм покретпма. и да су те покрете мррале ма како проузрокбватл" претходле флзичке појаве; Даље fee тврди. да л душевно збпвањеЖбдлежж каузалном дакону. Свакп je човек постао оно што je својим урбфенлм длспозлцпјама, васпитањем п друглм уплпвлма његове. околлне. Према томе, акдлје његове воље лорају

166