Topola

лретпоставка. Сваки морални суд п све одредбе_ казненога права полазе од претпоставке, да je човек, којн похпуно располазке својхш ЛУIOНIШ.М. слл.lма, способан да дела слободно, пошто je о свему сам дромпслпо. Без те претпосхавке морали би ххојмови намере п крххвхгце, установе апса н казне изгубити свој смисао и своју важносх. Алп je за моралисту и за законодавца потпуно до : воЈвна свест слободе. и ни један од њих не мора да чока у своме мишљењу и посхупку, док се не реши метафизжчки проблем вол>е. Међутпм што се тххче етике, са којом имамо сада посла, проблем воље комххлхшују два момента, која морају већ сада бххти поменута, ма да he тек доцније бжти предмет наших ххзлагања. Један je содиј о лошки, други метафизичкхх- моменат, којхша je зачшвена етхша. Фундменталшх хх огромни значај социјол о г xr ј е за делокупну еткку изложићемо нпже доле. Али већ овде морамо указатп на појам, чија je важност за содијологију и за етику упозната тек, у најновије време. А то je појам укупне воље, која поред и ххад лхосебном вољом вршн огроман утицај. Укупнувољуналазимоу владајућхш верскххм представама, у праву које je у важности, у обххчају, у лходи, у јавном мишљењу и напослетку у самој државној оргахшзадпји. Она прожхша у великој мери сваку одлуку воље појединда, и често je појединац, који мисли да сам.слободно одлучује, само лесвесни носилац укупне воље. Али je у току културног развитка појединад, постав самосталан, стекао способност и наклоност да укупну вољу критнчки посматра, а евентуално хх да се бори против ње. Када се говори о слободи индивидуе у ужем смислу, мисли се обжчно баш на ту самосталност сазреле лхгчности према императивнжм захтевима друштва. Однос посебне воље према укупној од фундаменталног je значаја по развитак моралних захтева. Нххже доле видећемо, даразвитак самосталних и самовласнххх лххчности постаје врло важна иолуга моралнога развитка и ххстнче нове захтеве, који су у стању да све вшпе подижу етхгчки ниво. Али ххри томе укупна воља остаје у највећој мери етички важна, јер постаје носиоцем социјалних императива, од чијег испуњења зависи друштвена срећа и његова егзистенција. У ххолико се дају спојити етхглки циљеви п правци, који су тако постали и који често изгледају да су супротпи, објаснићемо у, одељку о соцххјолошкој етихџх. Метафизичку боју добија етика тиме, хдто се људсхса воља ix уопште опредељење човечије од најстаријих времена доводи у везу са б о ж а нс к о м вољом. Озбиљио се расправљало гахтаље,

169