Topola

да ли je човек способан сопственом снагом да се узджгне до моралног савршенства; и дУ тако 'обезбеди себи вечито блаженство, или му у томе мора жшоћи 'божанска мнлрст. Уопште још од самога почетка етички проблешг стуиају у везу са религиозним представама, и једнако се до у најновпје време расправља о томе, да ди je могЈ г ћан морал без релнгије. Морални се закони схватају често као заповеди божије, и добијају тако своје метафизичко образложење. Али се може такође доказатж, да п развитак моралне свестж, која ' се у хоку времена сложенијим облндпма друштвеног живота у заједнпцн све богатије развија, дејствује опет са своје стране на религијозне представе необично пречвшЉавајући. При томе изгледа да се људска воља уздиже до тако велике слободе и самосталности, да, дрпећп из сопствене снаге, даје сама себи морални закон, и на тај начин намеће религијп њен чисто етичкж карактер. Али тиме постаје сама еткка основом метафизике. Тек морална воља даје свету и божанству љихову праву важност. To je потпуно . јасно мишљење Фихтеово. којп изрично каже: »Наш je свет оваплоћени материјал наше дужностп«*). Тако се етвока све јасннје развија у једну праву фнлософпју воље, у којој се морална воља јавља не само слободна него п творачка, поставши тако сама космички принцип. Сад ћемо да покажемо како се етика постепеџо развила за тај узвишени задатак. § 40. Развитак и правци етике. Цео je стари век, сматрао за оснпвача. научне етиже С ократа, сина Софронисковог дз Атине (469 —399 пре Хр’.). 0 њему Цпцеро каже, да je први одвратио философију од скривених стварп, којима су се раније свн философп занпмалн, и вратио je обнчном животу. Ствари на небу леже далеко од нашег сазиања, а и када . би биле тачно познате не би могле нпшта додринети дравом жпвоту v (Academica post I, TV, 13). Ha другом месту казано je још јаснжје, да je С о к р а т први одвратио философију од неба, увео je у варошн II домове, и приморао je да се бави пспптпвањем жжвота и обичаја, добра и зла (usc. V, 4,10). Тпме je пзрпчно утврђено, да je првп Сократ потпуно свесно направпо човека и његово морално опредељење предметом фплософског размпшљања. Зато су додуше били дати најразноврнији поводи у правцпма онога времена. Умшш радом јонскпх философа-природњака јако je поколебана

*) Fichte, »Über den Grund unseres Glaubens an eine göttliche.Weltregierung«. 5.W.5, 185.

170