Topola

вера у приче о боговпма, које су наслеђене предањем. Рад старпх софжста (Протагоре, Горгије, Хжжжја) на жросвећивању ж непрекидна демократнзацпја Атжне под Пержклом ж његовжм следбежжджма, жмалж су за последицу, да се почело живо расправљати о постојећем праву, о државном ауторитету,-о наслеђеним обжчајжма. ж установама, о односу деце према роджтељжма и уопште о жжтањпма васжжтања ж образовања. Евржпждове трагедије, Аржстофанове комеджје, нарочжто »Обладж« ж »Зоље«, жека места жз жсторжскога дела Тукудждовог (нарочжто 11, 35 ff ж 111, 82), джјалозж Платожовж жз ранжјега доба (нарочжто Протагора, Гор г ж ја, Xж ж ж је) давалж су јасжу слжку тог духовног жокрета. С о к р а т се упознао са учењжма фжлософа-жржродњака, ж она га нжсу задовољжла. Дсшао je у доджр са старжм софжстшгаГслД" niao je њжхова жредавања ж жознао њжхов наставнж метод. Тако je бжо жа чжсто са својжм сопственжм позжвбм. Потжуно свесно ставио je себж у задатак, да жодстжче своје суграђаже, а особжто млађе људе, да се освесте, показујућж жм, да свакж човек може жаћж сжгуржж жзвор жраве среће у жравжлжом мжживењу ж у јакој врљж кој,а -je свесна свога ж;жља. »За доброг човека не жостојж зло нж у жжвоту нж у смртж«, велж Со к р ат у својој одбранж жред судом, жте речж садрже две основне мжслж Сократове етжке амж смемо јож: рећж ж опште човечанске етжке. Једно je аутономжја а друго ау т арк жј а моралне свестж, bito je ту Со к р а т објавио својжм суграђанжма, алж ж свжма људжма ж свжма временжма. За Оократа je аутономжја жлж самосталност моралне свестж дата већ самжм тжм, што je он уверен да je свакж поједжнац сжособаж да дође до сжгурнога з н а њ а о томе жиа je ж р а в о. Ово знање, до кога je човек дожтаб дубокжм размжшљањем о себж, чжжж га незавжснжм од мжажљења многжх ж даје уједно вољж снагу, да по томе зжању дела. У томе je смжслу врлжиа за Сркр.ата знање, сазжање, ж зато се она дај ’e у чжтж. Ко услед чулижх жожуда скреће са жравога пута, тај се, по Сожратовом мжжхљењу нжје још узджгао до потжуног, сжгурног знања. Ta je жнтедектуаджстжчка основна црта Сократове етжке често сматрана погрешжом једнострансЉаћу ж као таква сузбжјана. У стварж жак Со к р ат je тжм жзрекао вечжту жстжну, да je свесно размжжтљање о моралжжм жжтањжма првж ж жајглавнжјж услов за једаж моралан жжвот, ж ако се можда мора пржзнатж да жжје зато увек довољио само правжлно сазжање. • Интелектуалжстжчкж моменат у Сократовој етжцж, као што ћемо доцнжје јасно вждетж, тесно je везан за његово жнд жв ж ј

171