Topola

дуалистичко становшпте. Сок рад je. у своме дејству као учжтељ морала, имао увек пред очжма само жоједжнда. Њега je он хтео да жодстрекне ж жобудж, да се морално освестж. У својој одбранж он жзржчно каже, да не сматра да je јавжо делање у државж право срество да се људж учжне бољжм. »Ко се у жстжни хоће да бори за оно што je драво, тај ) то мора чжнжтж у пржватном жжвоту ане у јавном« (П л а то : Апол. С. 20). Са тога становжпта постаје разумљжв другж жржнцжп Сократове етжке. који смо означжлж аутаркжјом моралне свестж. Аутаркија значж: бити довољан саном себи. Циљ je 1 -свега људског поступка, дакле ж моралнога делања, ипо Со к р аi т о в о м уверењу, лкчно блаженство или евд е м он и ј а. Али je Сократ убеђен, да сваки човек може праву наћи само у познању онога што je право. Буде лж постудао на основу овога. сачуваће уједно и најсигЈдзније своју праву, трајву корист. Придржаваље овога пута, којн je човек. познао као прави пут, доноси наиме. са собом најјаче осећање cpehe, и довољно je већ само за себе ради поститнућа блаженства.; које се н састоји управо у том делању. Дакле je моралиа свест сама себд довољна, и ко je ттше скроз прбжет и ко према томе свој живот управља, постаје тпме уједно независан од с у д б и н е. Ту велпку мжсао о аЈтаркији налазжмо понова код стоика, код Спинозе и Канта, тако да можемо рећи. да je ту С о кр а т био заиста од фундаменталног утицаја. Оно што далазимо да недостаје његовом учењу, то je ближа одредба Да држ ин е моралних норми. Очевждно да Сок ра т нжје хтео да жшрж нжкакву науку. него je веровао да je бжтно уздрматж савест н наводжтж људе да се самосвесте. Онда ће већ свакж жоједжнац наћж жут којж одговара његовој пржродж, његовжм способностжма : љеговжм моћима. За такву je делатност Со к р а т показао необичан дар. Утицај његовжх разговора ожжсан je врло жжво уАлкибнјад о в о м говору у П ла т о н о в о ј »Гозбж«. Али га мж налазжмо н у жжвжм учжтељевпм жодстреджма, које налазжмо код његовжх ученжка ж ученжка његовжх ученжка. Уосталом je Сокр ат за себе одреджо ж круг својжх дј т жностж по садржпнж. Драговољно je жзабрао жозжв, сходно зажовестж делфжскога бога; »Упознај самога себе«, да жспита свују душу. да подстжче своје суграђане на то да стално жспжтују себе. ж да раздрма љжхову савест. За љубав тога позжва он je занемаржо своје економско стање. и док су се софжстж обогаћжвалж наставом, дотле je Со кр а т остао спромах целог свог жжвота. То васпитно делаље. то нежрекждно жстражжвање ж жсжжтжвање, жостало je улраво њему

172