Topola

177

Платон je дакле покушао да да етицн не само психолошку основу већ ж содпјо ло шк у, и управо су овом последњом постала љегова жзлагања од актуелне важностн за садашњост а нарочито за време после свехскога рата. Захтеви, које он поставља државним управљачнма. као ж његово наглашавање етнчких задатака државе, постали су сада неодлождж и значајни. Тек дажас, можда. умемо лотпуно да денпмо ове мислж. Али уз то долазп још нешто.-Платон je осим тога ; што je етжчким захтевима дао псжхолошку ж соцжјолошку основу. покушао ж да те захтеве доведе у склад са својжм гледшптем на свет, и да тако њима да неку врсту метафизичког пли космичког карактера. Оно што стварно постоји то су, по Пл.атону, вечни, непроменљивж драдикови ствари, који се само могу видетн, и д е ј е. На једном месту, у своме делу о државн, разлаже, да саме идеје своју етзистенцију, свој диљ и своју суштину добијају на тај начин, што их такорећи прожива идеја добра. Идеја .добра утиче при том на идеје као што сунде утиче на видљиве ствари. . »Сунце не чнни само да видљиве ствари буду видљиве. Оно je такође узрок њиховом постанку, растењу, успевању, и ако само није ништа што постаје. Исто тако ни добро не чини само да се стварж које се познају могу познати. Оне имају. још да захвале њему и за своју суштину и за свој опстанак«*). Каткад се идеја доброга код Платона поклапа са божанством. У сваком (Јлучају назива фжлософ творца света. где о таквоме говорж, збжром доброте, ж каже о њему, да je прж стварању света нмао намеру да све буде добро а да нема нжчега рђавог. (Timaeus, р. 29. Е ff.) Овде Пла то н узджже морално на степен светскрга прпнцнпа ж доводж у блиску везу са релжгжјом. И ту je он жмпулсжвно утждао на познпјж старж век, на хржшћанску етжку ж на новжје доба. Однос морала према релжгијж сматра се још ж данас пжтањем које нжје још дефжнитжвно решено. Можемо дакле рећи, да je П л а т о н, постављајући етжку на психолошку, социјолоџхку ж теолошку основу,, управо обележжо правце, којима се кретало размжшљање о моралнжм пжтању. после њега. Арж ст оте лje дао жме научноЈ етжцж, ж први томе предмету посветжо нарочжти чланак у такозваној »Никомахжској Најпре je у њему психолошку основу бжтно' прожшржо. Важним откржћем, да je блаженство дато не у пасжвном. неактжвном ужжвању, већ се само постжже активжошћу која одговара човечжјем бићу,

*) Plato, »Staat«. 509 b. Übersetzung von Horn eff er. S. 221.

Увод у философију