Topola

186

подлогу Ка нт ов о ј моралдој философдјд. Пд атон и Ар ис т о т е л опет скренули су дажњу на тесну 'везу између моралних захтева и жив от а у за једни ди. и нагласили етичке задатке држа ве. Тиме су онп дали импулсе, које тек данас можемо потпуно да денимо. Што се тога тиче, хтео бих још накнадно да напоменем. да историк Поли бн ј е (200 —120 пре Хр.) у прегледу, који je дао о разннм облшџша државе у почетку шесте књиге овога великог историског дела. жзрично каже. да су се тек навивом у уређеном животу заједнице створилн код људи дојмови о моралу и правди, и да je природног'одобраваља добра и небдбиравања зла лоникло свесно размншљање о тим дитањима. ида je то основица правде (Полиб. YI, б. 10 и VI. 6. 7). Дакле, још vrrapo време дате су клице за соц ж ј олош к у етику. Додуше, у јелинско-римском периоду истиче се понова јаче инд и вид уалис ти чк и правац у етици. Пз тога je пак. као што смо показали. произашла ждеја о целом човечанству као једној великој јединици, е та je мисао. као што ћемо доцније видети, од фундаменталног значаја за развитак етике. Са сигурношћу можемо да претпоставимо, да je идеја о човечанству оаш сада после светског_јрата ххоново оживела, и да je одређена да да вравац постављању етичкога циља. Антика je међутим пз те велпве идеје извела дужност опште човечности, п тако ствррила мнсао о хуманости, која је неко време готово искључпво владала у новијој етицп, док однос према класичдом веку није никако пзушхрао. Фи л о и Плот ii н дали cv етици дуоок верски правац. и тнме се налазе усред дл г ховдог покрlДГГкбдПДДтвoрlгло хртшћанство. Ооојица су стварно били од великог утицаја по развптак хришћанске пауке. Дакле, можемо pehir. да je античка етика поставпла темељ социјолошком, метафизичком и религијозном основу моралне науке,.. да ком je темељу зДЕдала даље новија философија. Осим тога она je енергично наглашивала самосталност и оправданост моралних захтева, те je таки остала опет плодна све до нашпх дана. П л а т о и стоици дали су облнк етичким мислима. чијд значај тек данас денимо, и чије остварење очекујемо тек од будућности. Зато смо античку етику дриказали нешто опширније. те ћемо моћи у будуће бити краћи. Xрiiш hа нс тв о je у првнм столећима свога развнтка примило многе елементе _античке философије у своје гледиште на свет и у своју науку о моралу. Али, као што je то дато већ самим времеиом п местом иостанка Хришћанства, хршпћанскасе етш:а осннва