Topola

189

захтеве јеврејске етике можемо можда укратко означитж љубав пре м а Бg г у и љуб а в пре ма људи м а. На том духовном тлу понжкло je хришћанство. Његов узвжшени оснивач изрично je признао главне захтеве, које смо мало час поменули. У Мат е ј ев о м Јеванђељу (22, 36 ff) стоји написано од речн до речж: »Учитељу! која je заповест иајвећа у закону? А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свпм срцем својжм, и свом душом својом, ж свом мисли својом (5. Мојсжје, 6, б). Ово je прва п највећа заповест. А друга je као ж ова; љубж блжжњега својега као самога себе. (3. Мојсије, 19,18). 0 овттм двема заповестима висн сав закон и пророци.« И пошто Христос осжм тога жзржчжо вели, да нжје дошао да разрешж закон, т. ј. »Topv«. него да га жспуни. то се његова проповед не разлжкује битно од оне старих пророка. Он гонж мењаче и ћивте из храма, напада лждемерност научника, дужност љубавж проширује и на непријатеље, захтева од својжх ученика да из основа промене своје мшпљеље, наглашује да су земаљска блага без вредности, захтева кроткост, помирљивост и понизну оданост Богу и оглашује скори долазак царства небеског. Објективни исторжскж суд гледа у Хржстовом хржшћанству морално чишћење јудејства, где je прж том мжсао о другоме свету јаче наглашена него у Старом Завету. До своје светско-жсториске важностж дошло je хрншћанство тек пошто су ХржСтовж ученицж жротумачжлж његову ТГмрт' тако. да je тжме што je њу драговољно узео на себе, cti'acao човечанство греха којж je од Адама наследжо, ж на таЈ начин тек учинио да људи буду способни ж достојнж вечитога спасења. Тако сада Исус из Назарета нжје више нж реформатор нж пророк. Он je постао спасжтељем месжјом, Хржстом *), једпнцем Божжјим, који je бжћем својжм једнак оцу. Ту науку о божанском спаситељу не оглашује више апостол Павле само Јеврејима, него у много ширем обиму незнабожlцжма, међу којжма налазж многе присталице. Услед тога се хришћанство све јасније издваја од јеврејства, тако да већ у другом веку жступа одлучно противу њега. Хришћанж стадоше полагатж права ж на Стари Завет ж сматратж га својим откровењем, па су многа пророчанства старжх пророка доводилж у везу са појавом Хржстовом. Многобројне општине сједжњују се мало по мало У веНе заједиице ж тако постаје у четвртом веку велжка органжзација католжчке (опште) цркве, која je псГ моралнж развитак запада постала доцније од тако велжког значаја.

*) Christus (Xqiotoi; од хрСш = миропомазујем) веран je иревод рвчи месије (јевр. >гашијах, миропомазани).