Topola

/ Црква захтева пре свега од својих присталица чврсту вер у /у Христа, поуздану на д у у будући спас а нарочито активну / љу б ав. Сви су људи деца Божнја, а уколико припадају цркви и браћа по Христу. Нема сумње да je овај универзални карактер римо-католичке дркве бно од васпитног ухицаја на германски свет у средњем веку. У пркос свима индивидуалним и нацијоналним супротносиша развилн су извесни јединствени принципи v гледишту на свет и жпвох. који су до у најновије време, а у многоме и до данас одређивали развитак моралне свести. Ту спада пре свега аскетска црта дрквеног хришћаиства. Еоје проповеда одрицање од света. Beh у јеванђељу сусрећемо нову веру као религију спаса. као наду у. други свет. То се појачава у току времена до те мере, да се земаљскн живот сматра скроз грешним. Хришћанин мора покајањем и мучењем свога тела да очисти себе од грехова и да се прппрема за правп живох, којп настаје тек после смрти. Бог и свет две су супротносхи. Шпански еппскоп II зixд о р који je умро године 630. рекао je: »Добра je намера она која je управљена Богу, а зла она која иде за земаљском добити н пролазном славом«. Бер н х ар д о д К лер в о а саветовао je једном. да се треба бојатп Бога. овим речила; »Заборави свој народ. свој дом, одреци се телесних нагона. одбацп светске навике«.(Јl К а т а р и н а Сп ј е нс к а сматраЛа je да се богаство и световне частп не разликују од грешне чулносхи. »Свет je«, рекла je она. »прохиван Богу. а Бог свету. Они.лемају ннчега заједничког. Син Божијп изабрао је‘за себе сиромаштво. понпзност, измирење, глад и Свет тражж богаства. части п задовољства«. То аскетgko располо/кење средњега века нашло je свог ш-ног одјека v Icinicy »0 презирању света«, који je -саставио пре 119 S ' nana Иноце н ц и ј е 111. док je био кардинал. У • том спису стоји; кУмиремо док јкивимо, и тек онда’ пресхајемо умпрати, када престанемо да живимо«*). У доба контрареформадпје (16. и 17. век) језуптскп je ред још јаче нагласио дужност аскезе n пзрпчно тра•,кио. "д.а побожии хришћанин драговољно прими на себе муке и патње. (Докази код Ајкена 807 ff.) Услед тога се у хришћанском свету мало no мало развпло гледиште. да je људски поступак онда само заиста. моралан, ако je спојен са самоо дрпцањем, самопрегоревањем, лпчнол i ж рт в ом. Да, моралну вредност једнога дела мерпмо управо по велпчине жртве, која се прп том подносп. Ту основну аскетску

190

*) Овај je цптат узет пз темељног п врло поучног дела: »Исторпја д еистем ередњевековног гледпшта иа свет«, од X а Ј н р п х а ф о н А ј к е н а. Стр. 314 ff.