Topola

192

као једином дародавцу мнлости, и иде за тим да опет васпостави првобитно. јеванђељско хришћанство. Даље одбија од себе негацпју света : и сматра човечију делатност у земаљском животу, у браку, усвакодневном позиву. у учешћу у држави, за битни део његовог морално-верског задатка. Ту ступа протестантизам у тесне односе према другим струјама времена. jcoje са верскин покретом припремају нову епоху у свехској историји. Најважннја je од тих струја нова радост која се пробудида код човека за_људе и свет. Зато се радо назива ово време пехнаестог н шеснаестог века препорођајем (ренесансом) и хуманжзмом. Поновно оживљење класичнога доба. које je почело у Италијп. а убрзо обузима Немачку и Француску, хакође je од велнког утицаја на овај преображај унутрашљег човека. Открнће Америке и морскога ггута у Индију проширује географскн хоризонат н открива привредном животу нове, обилне изворе. А у иств се време проналаском штампе открива управо једно безмерно богаство нових могућности образовања. Услед ових чињеница п шкрета наступио je врло важан преf окрет у д у х о в н о м животу Европе. Ствара се нова консталаци ј а ду х а према лрир од и. према истор иј ж. према држа ви. према појединду к његовом моралном задатку. При томе мисли усЛрсле антнке утичу врло благодехно. Ново се доба повраћа чесхо идејном свету Грка и Римљана. али проналасксш новнх срестава мишљења и новпх метода истраживатва, нарочихо у махематичкој природној науци. премашује уведико антику. Радовима Галилејевим, Кеплер овп м, Игенсовим п Њутновим поставља се механпка аноргансеих тела на једну чврсту подлогу, и открива се струкхура нашег сунчаног система.. Таквим резултахима. у чију je тачност изгледало да je немогуће посумњатн. необично ie дојачано тшвереље у Mofa ■шУлс.кбга дужа. Махематика, која je почела цветати, порађа мишљење. да je ум човечији у стању из себе сама, не ттитајући искуство, да дође до необоривих истина, које ће вредети за свако искуство. На другој се страни опет увнђа, да се хачиим посмахрањем чињенида. које успешно помаже експерпменат. долази до много поузданијих сазнања о суштшш ~природе него преко књишке мудрости х:оја'се преноси са колена на колено. А посмахрање се не ограничава само на спољашњн свех који опажамо чулима. Људн су се стали трудити да проннкну дубље у своју сопствену душу и да приближно испитују душевне покрехе код другнх. Верују