Topola

задржавајући право да се код појединих .особито нстакнутнх мислплаца, од епохалпог значаја, задржимо нешто дуже. Е 1. (Секуларизација етике.) Још у шеснаестом веку покушао н/у Француској Ш а р о н у својој књизи »0 мудростп« да заснује етику која би бпла незавпсна од сваке верске догме, присвајајући стопчку формулу о »природном животу« (Јодл I, 191 f!), Још много одлучнпјс наглашује Херберт од Чербери (1581 —1648) у своме делу »0 истини«, да je разликовање добра п зла природни дар, и да наши судови у моралним гштањпма садрже у себж једну иоузданост, какву имају иначе. само..математинки„судови. Хер6ерта сматрају уопште оцем енглеског демзма, о коме je већ напред бпло говора. Представннди те верске философпје називају се сами »сл обод ни м мпс лио ци м а«. Они тврде да постојп једна природна вера, која je основана у људском у му. Код вера »откровења« истиннто je н тачно само оно што се слаже са том религијом ума. Бнтни je задатак релитије ума у томе, да поткрепљује п развија м о р а л н е захтеве, који су довољно образложбни самим људскпм умом. Епглески je деизам изазвао у Француској и Немачкој духовни покрет. који će назива обично »и'р"'6ХвФХе н о с'т<" По чувеној Кантовој дефшшцији*) просвећеност je »излазак човека из његове незрелости за коју je сам крпв«. Људски се ум. дакле. оглашује самосталшш ii слббоднпм. TTiT не допушта да буде нп најмање огранжчен традицијонадгним ауторптетима ни у својпм научнпм сазнатвима као ни у својим моралним захтевима. За етику се тиме пре свега тврди. да може бити без икакве теолошке основе. Иде се чак п корак даље п тражи обрнуто. да се вредпост п истинитост вере докажу морадном садриишом ißCHiix учења. Ову je узвишену мисао псказао Леспнг у своме »Натану«, у параболи трп прстена, пуштајућп судију даговорп: »Wohlan! Es eifre jeder seiner unbestochnen Von Yorurteilen freien Liebe nach! Es strebe von ench jeder um die Wette, Die Kraft des Steins in seinem Ring an Tag Zu legen: komme dieser Kraft mit Sanftmut, Mit herzlicher Verträglichkeit, mit Wohltun, Mit innigster Ergebenheit in Gott Zu Hülf. Und wenn sieh dann der Steine Kräfte Bei euern Kindeskindern äußern. So lad’ ich über tausend, tausend Jahre Sie wiederum vor diesen Stuhl.«

*) Његов одговор на пптање: »Шта Je просвећеност« (IV, 161, Хартенштајновог пздања).

194