Topola

Дакле, морална и васпитна дејства једне .релпгпје у стању „су једино да докажу љену пстинитост/ Слжчну je мисао исказао н Ге т е y 'CBOjoj одж јасно и разговетно; »Edel sei der "Mensch, Hilfreich und gut, Denn das allein Unterscheidet ihn Von allen Wesen, Die wir kennen. Heil den unbekannten Höheren Wesen, Die wir ahnen. Sein Beispiel lehr’ uns Jene glauben.« Способност, коју има човек да ce ca самопрегоревањем посвети '■рећи другпх. треба да буде доказ да постоји једно свеблаго божанско бжће. Том самосхалном жздвајаљу етике дао je фжлософскж облик И мануел К а н т. Као што се његова теоржја сазнања оснжва на верж у безвремену, још од почетка дату логилку струк ту р у чпстога« ума, тако се ж његова строга морална наука оснжва на уверењу у чврсту, непроменљиву етжчку структуру човечије воље, жлн како то ож радије каже, практжчнога ума. К а н т je дакле, као жСо кр ат и стоици, којж су на њега бжли јако упливисалж, заступао безусловну аутономију можалпе свести, ж етжчких норми жоје из тога следују. Али je он ту мисао тако конзеквентно провео, ж из тога тако неумољжвом строгошћу извео закључке, а уједно у своме доказу тако много новжх мжслж изрекао, да je његов умни рад створио нову епоху у развитку етике. К а н т се у својој етицж као ж у својој теорији сазнања одлучно . жзјаснжо за апржоржзам. Искуством, т. ј. посматрањем онога што у моралним стварима људж стварно чине, нжкада нам не може постатп јасно шта онж тр еба да чине. 0 томе жас само може поучитп мора лн и зак о ж који се налази у иашжм грудима, ж који je нзведен жз самог практичног ума, жз његовог иајскривенжјег бића, те управо зато, независно од сваког жскуства, жма безусловну, објективну и onniTv 'вредност за сва умна бића. Пред тжм судом. ко|и je у нама, морају тек и верскж појмови наћи оправдања, ако xohe морално да жмају пуну -важност. »Чак ж свеца жз јеваиђеља«, каже К а н т, »морамо прво упоредити са својим идеалом моралнога савршежства. пре него што га за таквог признамо; ж каже ли он сам сГсеби; што називате мене (кога видите) добрим; иико није

195